TRST JE NAŠ in politična cenzura

Pismo objavljeno na mailing listi DSR, 07. november 2009 11:25:36 GMT+01:00










Spoštovane kolegice in kolegi,

le opozoril bi na nekaj kar smo verjetno vsi slišali: mladem slovenskem režiserju Žigi Vircu se iz tuje države politično cenzurira diplomski film "Trst je naš".
Ta mladi človek se torej na samem začetku svoje poklicne karijere srečuje s tem da mora delati "univerzalne teme" če hoče preživeti. Tudi če hočemo pustiti po strani očitnu ideološkost "demokracije" in zgodovinski revizionizem, ki spodkopuje narodove korenine in promovira fašizem kot nekaj "normalnega" protiv česa je bilo zgrešeno boriti se, ter, v isti potezi, praktično jemlje pravico tako avtorju kot njegovemu narodu na lastno zgodovino, torej če pustimo vse to postrani kot "politiko" in sprejmemo vsiljeno "apolitičnost" (torej, da nimamo svojih lastnih stališč, ter da drugi razmišljajo namesto nas), kar v biti ni "apolitičnost" temveč političnost par excellance, če vse to suženjsko sprejmemo, ostaja še temeljna pravica avtorske svobode kot baje temeljna vrednota demokracije.

Pri tem se mi ne zdi pomembno, ali je avtor s tem filmom bil na "pravi strani" resnice, bolj pomembno se mi zdi, da avtor in njegovi zagovorniki morajo pojasnjevati, kaj je avtor s tem filmom mislili povedati, se opravičevati samo zaradi izbira tematike (sic!)--torej sprejeti "nadavtoritito" po kateri se moramo ravnati. Nikoga, ki bi branil avtorsko svobodo per se, kot baje temeljno vrednoto zapisano v vseh listinah in političnih programih pri nas in povsod.

Zadnje čase smo bili priče politične cenzure v filmskem ustvarjanju na lokalnem nivoju, zdaj, po naključju lahko vidimo širšo razsežnost tega problema kot tudi to, da se je problem politične cenzure groteskno, grobo in nedvomno pokazal kot strukturalni problem.

Včasih so društva pisatelja bila znana po tem, da so opozarjala družbo na nedemokratične družbene pojave, predvsem pa na politično cenzuro svobode umetniškega izražanja. Društva pisatelja so bila humanistična zavest družbe. Ne vem ali lahko tudi DSR prestopi prag "apolitičnosti" in spregovori o praksi politične cenzure, ki v filmu obstaja na kompleksan način (nepojasnjen in nerazkrit) v razsežnosti, ki prestopi meje državnega financiranja.

Lp,
Dimitar Anakiev

AVTORSKA ODGOVORNOST

Snemanje filma Slovenija moja dežela. Z leve proti desni: Dimitar Anakiev, Jovica Krstić (snemalec), Uroš Knez (boomer). Ekipa mala ali odabrana.









V tem postu obljavljam dva pisma objavljena na mailing listi Društva slovenskih režisera tekom 12. Festivala slovenskega filma kot podpora stališču koleg. Tema je pa podobna: pravice avtorjev. Pravice izhajajo iz odgovornosti. Čeprav današnja družba odgovornost reducira le na materijalno odgovornost (katere nosilci so v filmskem svetu producenti), avtorska odgovornost je v biti bistveno širša in obsega tudi družbeno odgovornost--odgovornost do bistvenih vprašanj družbe in človeštva.

-----------------
03.10.2009

Podpiram stališče kolega Jožeta Pogačnika. Ne berem časopise te dni, ker sem v montaži, ampak problem ni nov in smo že prej diskutirali mesto avtorjev v novih okoliščinah in tudi to ali je FS le "umesnik" in moderator nove totalitarne ideologije--ideologije trga -- ki
favorizira producente, avtorjem pa namenja vlogo navadnega, kontroliranega delavca. Mislim, da so rezultati avtorskega dela in osebne odgovornosti avtorjev vidni tudi na tem FSF (odgovornost ne samo do denarja /beri: oblasti/--kar izpostavljajo razni botri kot edino odgovornost--, ampak tudi do družbe in odprtih družbenih vprašanj), in je nerazumljivo neargumentirano jih diskvlificirati.
Upam, da smo režiserji zmožni iti čez umetne politične delitve in stati skupaj za obrambo svojih interesov, za katere se drznem napisati, da so tudi interesi humanosti kot takšne, interesi umetnosti. Prej ali slej se moramo osloboditi političnega suženjstva
in stati skupaj, ker to narekuju zavest o misiji tega dela in tudi logika družbenih odnosov. Druge poti kot stati skupaj spoh ni.

Lep pozdrav vsem,
Dimitar Anakiev
------------------------------

01.10.2009

Maja, jaz te močno podpiram. Selekcijo Jožeta Dolmarka tiščijo tudi drugi problemi, ki verjetno presegajo njegov "latinski šarm" in iz njega izhajajoče kriterije na katere je kot kaže FSF obsojen za vse večne čase.
Gre za verjetno nepodpisani "politični dizajn" festivala pri katerem za "dizajnere" tudi v demokraciji obstajajo tabu teme. Tako je iz 12. festivala popolnoma izključem moj film POSLEDNJI ŽILNIK -- Žilnik je sicer že vajen življenja po različnih bunkerjih. Morda hočejo nadaljevati to prakso. To da danes obstajajo bunkerji pokaže da totalitarna mislenost v tem prostoru še živi. Jaz sem sicer obupal izkati podporo na tem forumu tudi za popolnoma navadne in samoumevne stvari, ampak to da nekdo sebi dovoljuje pravico izključevanja vsebin iz festivala ( tako "A", kot "B") je čez vsak dober okus. S tem nisem toliko
prizadet jaz osebno, temveč zdrava pamet in kulturni standard slovenskega filma, če kaj takega obstaja.

Lp, Dimitar Anakiev

BARBAROGENIE IZ LATVIE

National Film Centre of Latvia is under the threat of reorganization
12 AUGUST 2009
By Daira Abolina
The financial crisis in Latvia has triggered a chain of reorganization of cultural institutions that threatens the existence of the National Film Centre of Latvia (NFC) as an independent establishment.

NFC (www.nfc.lv) was established in 1991 as a state budget institution and formed after a model of similar European institutions. It is the only state source of funding for the Latvian film industry, supporting the development and competitiveness of Latvian films as well as promoting the participation of Latvia in European support programmes of audiovisual field (MEDIA and Eurimages) and performing other vitally important industry's functions.

Several European film industry organizations have already expressed their disapproval of a proposed restructuring the National Film Centre of Latvia into a department of the Ministry of Culture. Opponents fear it would no longer be politically independent.

In the bulletin, released by the managing director of NFC Ilze Gailite-Holmberga on August 10, the European Film Agency Directors' (EFADs) network writes: "The closing of the National Film Centre would most probably have a negative influence on the co-operation platform Baltic Films; as well as severely affect the Baltic Sea Documentary Forum, a brilliant initiative of National Film Centre, as the event could not further benefit from European Union MEDIA programme support."

The head of the Association of Slovene Film Workers Igor Korsic stated, "I am convinced that it is of utmost importance that we react most vigorously to the first liquidation of a film institute in the EU. It is clear that a film institute is a crucial instrument for most countries to preserve their film culture. .. Even if our protests probably will not save Latvia, we must strenghten our forces of solidarity against such barbaric tendencies. They are aimed at weakening our multicultural Europe." Support has also been received from the Lithuanian Association of Independent Producers and Austrian Film Institute.

Latvian film professionals have prepared a supporting plan of action. On August 12, an impromptu film set will be created in the centre of Riga outside the Ministry of Culture during the the next discussions between Latvian film institutions and the Minister of Culture Ints Dalderis. The majority of the leading Latvian filmmakers have confirmed their participation in the action, including Laila Pakalnina, Antra Cilinska, Reinis Kalnaellis, Laima Zurgina, and Gints Berzins.

The state funding of Latvian film industry for 2009 has been reduced for more than 44% in comparison with 2008. As a result, not a single new feature went into production this year with the financial support of the state. The situation in documentary and short fiction genres is not as critical because of comparatively lower financial expenditures.



In 2008 Latvian films participated in 165 international film festivals in 44 countries and collected 16 awards worldwide




Nerina T.Kocjancic
Vodja promocije in trženja
Head of Promotion & Sales

Filmski sklad R Slovenije-js
Slovenian Film Fund
Miklosiceva 38
1000 Ljubljana
SLOVENIA
Tel:+386 1 2343 214

www.film-sklad.si

DA LI JE ŽILNIK LUD? (2)

Foto: Jovica Krstić, 2007














LALICEVA TVRDNJA O EXITOVOM ULOGU OD 20.000 EVRA JE NEISTINITA

Na ovom mestu smo 6. jula skrenuli pažnju javnosti da pojedini politički funkcioneri kreću u redizajniranje kulturne politike Novog Sada, kao i metodologije distribucije budžetskih sredstava, na način protivan kako savremenoj evropskoj kulturnoj praksi, tako i potrebama i tradicijama Novog Sada.
Jednostavno rečeno, upozorili smo naše čelnike da se raspitaju u prijateljskim i kulturno razvijenim gradovima, kakva je na primer Budimpešta ili Beč, da li tamo ima tendencija da se veći deo budžetskih sredstava i kulturnih institucija stavi pod ingerenciju, na primer, Pepsi Siget, muzičkog festivala u Budimpesti, ili Donau Insel, muzičkog festivala u Beču – koji su po programu, izvodjačima, broju publika pa čak i pivarama sponzorima, veoma slični našem Exitu, naročito iz poslednjih nekoliko godina.
Upozorili smo, da bi izražavanje takvih namera, u pomenutim gradovima, izazvalo daleko ozbiljnije i burnije proteste, nego što je ovaj nas skromni skup. I da bi se postavilo pitanje odgovornosti, u parlamentima i drugim političkim forumima, ukoliko bi se pomenute ideje nametale.
U tom smislu sugerišemo našim kreatorima kulturne politike, da izvrše proveru svojih originalnih ideja, a dostavićemo im kontakte sa sektorima za kulturu u Budimpešti, Beču, Berlinu, Pragu, Ljubljani, Frankfurtu, Roterdamu i drugim gradovima, u kojima često pokazujemo naše radove – kako ja, kao filmski scenarista i reditelj, tako i Kuda org., koji orginizuje izložbe, prezentacije i medjunarodne simpozijume o novosadskoj kulturnoj sceni.
Na naše skretanje pažnje, da se razmisli i argumentovano porazgovara, javio se gospodin Lalić, otvorenim pismom meni, u Dnevniku. To ste svi pročitali.
Serijom uvreda, insinuacija i diskvalifikacija, prenebregavajući čak i fakta da sam od početka ne samo podrzavao Exit, nego o njegovoj emancipatorskoj ulozi da sam napravio sa saradnicima i dva filma – Exit Ujutro i Petrovaradinsko pleme, gospodin Lalić me je proglasio mrziteljem Exita, koji je povrh svega još i nezahvalan, jer, kako Lalić kaze “Exit je pre par godina pomogao vas poslednji film Kenedi se ženi, sa 20.ooo evra."
U odgovoru na Lalićevu paskvilu, rekao sam da je ta tvrdnja eklatantna neistina i da ću to dokazati. A da će se i gospodinu Laliću, razume se, dati prilika da pokaže dokumente da je Exit ulozio novac u taj film.
Ovde prilazem dokaze da je Lalićeva tvrdnja neistinita.

1. Finansijski izvestaj Terra filma, poslat Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine, o realizaciji filma Kenedi se ženi. (broj 57-13/06-07, poziv na broj Sekretarijata 106-431-02844/2005-02) od 27.o6.2008 godine
U tom se izveštaju nalaze podatci da je budžetskim sredstviuma, na konkursu, taj film podrzao Sekretarijat, o čemu postoje i ugovori sa Sekretarijatom od 18.04.2006 i 16.11.2006, broj 106-451-02844/2005-2 i 106-451-02844/2005-2, dakle da je film iz budžeta podržan sa ukupnim zbirnim iznosom, od 2.650.ooo dinara , što je po ondašnjem kursu iznosilo 33.540 evra.

2. Terra film je dalje, po finansijskim dokumentima, ulagala sopstvena sredstva i sredstva koproducenta Jet Co., te je konačna cena filma 3.506.319,79 dinara.
3. Deo autora pomenutog filma (reditelj, scenarista i drugi) nisu primili honorar, te je ugovorima precizirano da se i oni smatraju ulagačima, odnosno suvlasnicima filma.
Ni u jednom dokumentu delovodnog protokola Terre filma, nema ni traga od ugovora sa Exitom, u vezi nastanka tog filma, kao što ni u jednom dokumentu iz banke nema ni traga o uplati, ne 20.000 evra nego ni 20. evra od strane Exita.

Organizatorima ove javne tribine ostavljam u dokumentaciju, sluzbene dokumente Terra filma, pod brojem 57-13/o6-07,veza 51-2/o5 –o6, koje prati kompletna finasijska dokumentacija, sa svim primanjima i isplatama, teska oko 20 kilograma, koja je takodje slobodna za pregled svima zainteresovanima. A nalazi se u po jednom primerku u Terra filmu, Futoska 66 i Sekretarijatu za kulturu APV, Pupinov bulevar 6.

Dokumentacija o utrošku budžetskih sredstva za kulturne ili turističke svrhe, još nije po važećim zakonima u Srbiji proglasena za državnu tajnu, tako da svako mistifikovanje tog pitanja predstavlja manipulaciju iza koje se kriju interesi zataškavanja ili prekomernih ličnih primanja ili finansijskih porekršaja.

Sa zanimanjem očekujem uvid u dokumente Exita kojima se dokazuje Lalićeva tvrdnja da je Exit ulozio u film 20.ooo evra.


Novi Sad, 30.juli 2009.

PS. Odgovor na javno pismo koje se pominje u gornjem tekstu:

ODGOVOR ŽELIMIRA ŽILNIKA NA OTVORENO PISMO IVANA M. LALIĆA

“Dragi naš Laliću, najuspešniji umetniče, menadžeru i trostruki direktoru!

Nemojte, molim Vas, da dozvolite da Vas opterećuju moje godine, moj jed, zavist i sujeta, kako mi pišete i gubite svoje dragoceno vreme. Pa Vi donosite Novom Sadu, ne znate baš tačno, dal’ deset, dal’ dvadeset miliona evra! Sjajno Laliću! Kako da Vam ja, sujetan i star, ne zavidim? Bog me kažnjava jedom koji me nagriza, baš ste to lepo napisali…

Međutim, pristojno bi bilo od Vas, koji ne uspevate da izbrojite milione koje nam donosite, da prestanete da se prenemažete i frazirate. Da jednostavno počnete da podnosite uredno, u skladu sa pozitivnim zakonima, izveštaje i o tim zaradama kojima se busate u prsa, jer se po zakonu na zarade plaća porez, ali, još važnije, da prestanete da skrivate cifre milionskih dotacija, zahvaćenih iz budžeta i iz javnih preduzeća, što dobijate od Grada i Pokrajine za mnogobrojne firme i poduhvate koje vodite, a koje tako organizujete da se davanjima iz džepova poreskih obeveznika zameće trag. Pa se ne zna da li Vi, odnosno ’Egzit’, odnosno ’Sinema siti’, odnosno Sterijino pozorje, dobija, uzima ili daje. Ono što je svakako vidljivo, da poslednjih deset godina u stavci “prihodi Grada i Pokrajine” nismo videli ni jednu cifru dobijenu od firmi koje Vi vodite, ali su u stavkama dotacije iz budžeta , vanredne dotacije, specijalna sredstva, itekako često navođene cifre za vaše poduhvate. Ništa drugo do, kako to zovem SRPSKA KOMERCIJALNA KULTURNA LAŽ. Jer, pored veštog “čišćenja budžeta” za šta ste specijalista, Vi biste morali da usavršite bar neku metodologiju podnošenja izveštaja i računa, koja se traži baš na svetskim katedrama koje podučavaju o kulturnom menadžmentu i kulturnoj industriji. Možda niste pažljivo slušali te lekcije Vašeg profesora Dragana Klaića, a on i ja, na svetskim univerzitetima, često zajedno držimo seminare na tu temu. Jer, kada se taj segment biznisa neuredno i nezakonito vodi, kulturni menadžment metastazira u manipulaciju i kriminal.

Eklatantan primer, za ovo što kažem je notorna neistina koju navodite u vašem dušebrižničkom pismu meni. Vi kažete: ’Egzit je pre par godina pomogao vaš poslednji igrani film ’Kenedi se ženi’ sa 20.000 evra.’

Ja sam premijeru tog filma imao 20.juna 2007. godine u Beogradu. O tome je opširno izvestila štampa. Pozivam Vas, da pred bilo kojim javnim skupom, u zemlji ili inostranstvu, izađemo sa svim finansijskim dokumentima u vezi pripreme, snimanja, montiranja i premijernog pokazivanja tog filma. Ja ću doneti sve , zaključno sa 21. junom, dakle i troškove premijere: ugovore i izvode iz banke koji pokazuju kako, kad i za koji novac je taj film napravljen od strane producenata ’Terra filma’ i ’Jet Company’. Vi donesite finansijske dokumente ’Egzita’, kojima ćete dokazati da je ’Egzit’ finansirao nastanak tog filma sa 20.000 evra. Ako pred tim javnim skupom dokažete ’Egzitovo’ učešće u nastanku filma, ne od dvadeset hiljada, nego od dvadeset evra, vodim ceo skup na večeru, a sebe obavezujem da ću se od tada potpisivati ’Žilnik, Lalićev Dužnik’. Ako, međutim dokumenti pokažu da smo film uradili i premijerno pokazali nemajući apsolutno nikakve finansijske veze sa Vama i ’Egzitom’, dopustićete da Vam se od toda obraćam kao ’Laliću, Lažove’. Hajde da ukrstimo papire! Predlažem javni skup 13.jula, drugog dana, posle završetka ’Egzita’, taman kada predate u banku zarađenih dvadeset miliona evra i oslobodite se briga.
Uozbiljite se Laliću, niste više junoša. Gledao sam komade koje ste napisali, ’Cuba Libre’ i ’U plamenu strasti’. Niste bez talenta. Ali bi trebalo više da radite na sebi, da Vam taj talenat ne iščili. Umetniku, piscu i kada je u krizi, ne koristi galama, hvatanje za rukave poznatih imena, političara, licitiranje Šerbedžijom, Igi Popom, Darkom Rundekom...To neka rade fanovi.

Mi koji pišemo scenarija i drame, koji pravimo predstave i filmove,treba da slušamo pulsiranje života, a ne raštimovane fanfare na provincijskom crvenom tepihu, kako ste, ne bi li obmanuli prostotu, a za krupne budžetske novce – neki mediji su rekli sedamsto hiljada evra, drugi milion i sto, kako ste, dakle, trošeći te novce činodejstvovali u organizovanju Filmskog festivala Srbije 2007. godine. Osvrnite se na to, iskreno. Pogledajte se u ogledalo. Ja Vam zavidim, mislite. A ja bih se, da sam na vašem mestu, pokrio ušima, kako naš narod kaže. Mnogo ste galame, talambasanja i lupetanja emitovali poslednjih godina. Kad se setim samo one nepojamne gluposti, kada ste izjavili da će novosadski filmski festival prešišati Kanski. Bila bi takva izjava simpatično blesava, da sve te vaše promaje ne plaća poreski obveznik. U isto vreme, vaše uspešne firme nikako da izbroje kolko su zaradile, pa da uplate po nešto u budžet...

Vidite, te su teme bile u centru debate koju smo vodili pod naslovom „Potemkinov Novi Sad“.
Skrenuli smo pažnju gradonačelniku Pavličiću i drugim političarima, da kulturna politika koju vode, monopolizacija i neodgovornost korisnika budžeta, pre odgovara azijskim despotijama iz bivših vremena, nego evropskim standardima, u ime kojih su dobili izbore.
Ne jedim se, ne brinite. Nestrpljivo čekam dijalog pred svedocima.”

Želimir Žilnik

KULTURA vs. POLITIKA

Foto: Tijana Savkov

Dijalog i sukob kulture i politike u Novom Sadu pomenut u postu Da li je Žilnik lud? nastavio se i ovih dana pa prenosim zanimljiva Žilnikova porodjena preneta iz eNovina.

Želimir Žilnik: političari sebe smatraju kompetentnima da ocenjuju rad i doprinos pojedinih institucija, dok je njihova stručnost za posao koji obavljaju sumnjiva.

“Zašto mi iz kulture ne bi predložili da menjamo naše političare? Nisu oni uspešniji u politici, nego što smo mi neuspešni u umetnosti”..."ja bih svakom političaru izašao na dijalog da mi kaže šta je lično uradio za kulturu Novog Sada..."

Političari predlažu kulturi festivalsko-uvoznički princip po kome se teži takozvanoj ugostiteljskoj kulturi - -Žilnik je uporedio kulturnu politiku koja se primenjuje u inostranstvu sa onom koja se primenjuje u našoj zemlji. Kao primer je naveo značajne festivale u Budimpešti i Beču, i istakao kako Pepsi Siget ili Donau Insel, koji su po prirodi i strukturi veoma slični Exitu, nemaju tendenciju da se veći deo budžetskih sredstava i kulturnih institucija stavi pod njihovu nadležnost.

“Naši političari su tako 'vešti' kad uhvate Stinga na proputovanju, i kažu da je on bolji od bilo kog novosadskog benda! Kako će se oni sad uporediti sa političarima: od Putina do Čavesa, od Sarkozija do Baraka Obame. Hajde da uporedimo njihovu veštinu, njihovu inteligenciju, njihovu spretnost govora. Moji se filmovi upoređuju sa svim drugim filmovima. I ne bivaju inferiorni”, rekao je Žilnik.

PS. a tu je i zapis iz novosadskog Dnevnika:

На страницама нашег листа недавно је покренута полемика између Ивана М.Лалића и редитеља Желимира Жилника. Лалићеве тврдње да је “Егзит” финансирао филм “Кенеди се жени” приказан на фестивалу “Синема сити”, Жилник је још раније демантовао, а јуче је на трибини, како је рекао, “приложио доказе да је Лалићева тврдња неистинита”.
Према тим доказима, Покрајински секретаријат за културу је тај филм финасирао с 33.540 евра, док никаквог трага од уговора са Егзитом “у вези настанка тог филма, као што ни у једном документу из банке нема ни трага о уплати не 20.000 евра, него ни 20 евра од стране Егзита”, како је навео Жилник, додајући да са занимањем очекује увид у документе Егзита којима се доказује Лалићева тврдња да је Егзит уложио у филм 20.000 евра.
- У торби имам још масу докумената, јер сам из Министарства културе Србије и од повереника за јавне информације добио комплетну документацију о финансирању Филмског фестивала Србије 2007, када је приказан филм “Кенеди се жени” - напоменуо је Желимир Жилник. - Буџетска средства уложена у тај фестивал су преко милион евра. Потписе о давању тих буџетских средстава је на документе ставио Бојан Пајтић, адвокатица Маја Гојковић, и министар за културу Воја Брајовић, али нема никаквог ни потписа ни документа да је Егзит уложио један динар. Обрнуто, из докумената се види да је Егзит корисник тих буџетских средстава као учесник у менаџменту појединих сегмената тог фестивала. Никаквог Егзитовог улагања у филм нема.
Филмски фестивали у региону, далеко бољи и афирмисанији организују се са мањим буџетским средствима, указао је Жилник, помињући оне у Београду, Сарајеву, Мотовуну... Новосадски филмски фестивал те године коштао је колико 35 улога буџетских средстава у филм “Кенеди се жени” израчунао је Жилник, сматрајући да би било рационалније да се десетинама и стотинама младих који су завршили академију омогући да снимају филмове и да се тако створи атмосфера да Нови Сад и наша покрајина на мапи филма добију запажено и достојанствено место. Наш културни потенцијал, огроман број младих људи онемогућује се да изађе на јавну сцену, а, запитао се Жилник, шта се даје као замена за то? Ватромети уз празна таламбасања.
- Упозорили смо наше челнике да се распитају у пријатељским и културно развијеним градовима, каква је на пример Будимпешта или Беч, да ли тамо има тенденција да се већи део буџетских средстава и културних институција стави под ингеренцију, на пример Пепси Сигет музичког фестивала у Будимпешти, или Донау Инсела, музичког фестивала веома сличних нашем Егзиту, нарочито из последњих неколико година. Упозорили смо да би изражавање таквих намера, у поменутим градовима, изазвало далеко озбиљније и бурније протесте, него што је овај наш скромни скуп. И да би се поставило питање одговорности, у парламентима и другим политичким форумима, уколико би се поменуте идеје наметале. У том смислу сугеришемо нашим креаторима културне политике да провере своје оригиналне идеје, а доставићемо им контакте са секторима за културу у Будимпешти, Бечу, Берлину, Прагу, Љубљани, Франкфурту, Ротердаму и другим градовима у којима често показујемо наше радове - навео је Жилник.

Feniks DSFU

"Aremak" ("kamera")-znak DSFU


Danes preberem v elektronski pošti, da bo DSFU (Društvo slovenskih filmskih ustvarjalcev) spet prevzelo organizacijo Festivala slovenskega filma (FSF).
V Portorožu, od 1-3 oktobra bo organiziran 12. FSF.
Ta pomembna novica me je moram priznati relaksirala, ker se spominjam časov ko sem odhajal na FSF kot na praznik, kar festival v biti je. Potem se je zadeva rahlo spremenila proti povzpetniškim vrednotam in za par let sem se popolnoma odtujil od tega festivala.
Danes sem po dolgem času dobil tudi vprašalnik (nekdo me spet nekaj sprašuje!) v zvezi FSF (o tem kakšen bi festival hotel) in začutil, da se demokracija počasi vrača v naše (filmske) kraje. Čeprav "pošteni ljudje" neradi javno komentiramo javne zadeve, naj mi bo dovoljena misel o vrnitvi demokracije in menim, da vrnitev DSFU točno to pomeni. Nekaj dolgih let nasilja nad slovensim filmom, od strani ljudi katere bi morda lahko imenovali Desni filmski lobi, torej leta nasilja so mimo in zdaj bo spet treba demokratično zadihati, s polnimi pljuči. Neverjetno je, ampak je ta omenjeni desni f. lobi poskusil popolnoma preoblikovati slovensko filmsko pokrajino, s pomočjo metod družbenega inžinjeringa znanega iz bližnje preteklosti, ter narediti iz slovenskega filma nekaj kar slovenski film ni. Torej, v maniri potujčevanja: Naredite mi to deželo spet nemško...
Ena od bistvenih premis preoblikovanja slovenske filmske pokrajine je bila ukinitev DSFU.
Od mnogih kolegov sem slišal mnenje, da DSFU ne sodi v današnji čas. Eden od kronskih dokazov naj bi bila nespodobnost/nesodobnost izraza ustvarjalec, ki naj bi sodil bolj v čas socializma. Povzpetniški duh časa naj bi narekoval visokospecijalizirana društva, strokovnost itn. Kapitalizem, pač, norme, učinkovitost... Nekaj tako preprostega in naivnega kot je ustvarjalnost ne sodi več k nam. Nikdo se ni povprašal o tem, da je po svetu na tisoče filmmaker-jev, kar precej dobro korespondira z našim "ustvarjalec". Po nekem čudežu, verjetno ta čudež ima ime in priimek, in verjetno sta ime i priimek "čudeža" Igor Koršič in njegovi nevidni sodelovci - opore, se je DSFU udeležilo težke partizanske borbe proti potujčevanju slovenskega filma in prišlo na rob propada- ampak, preživelo je. Treba, mislim, čestitati Igorju Koršiču za pogum in trdost, katero je pokazal v zelo neravnopravni borbi. In tudi vsem, ki so ga podpirali v tem teškem obdobju (ki, predvidevam, zaradi posledic, še ni popolnoma končano). Zdi se mi ta trenutek Koršičeve borbe zgodovinski, ker je pokazal da slovenski film ima tradicijo in hrbtenico, in točno DSFU je pomembna točka te tradicije. Po tej Koršičevi borbi je postalo jasno, da se je slovenski film sposoben upreti politiki tudi na političen, demokratičen način. To pomeni neodvisnost in verjetno tudi novo demokratično rojstvo slovenskega filma. Končno, 59 let tradicije DSFU ni hec. Ampak, zgodovinskost sama po sebi ne zadošča če se ves čas ne potrjuje. DSFU se je potvrdilo. Ustvarjalnost kot osnova za združevanje slovenskih filmarjev se je torej potrdila. O ljudeh, ki uničujejo tradicijo svojega filma ni treba zgubljati besed-podobno oblastnikom, ki so nezadovoljni z narodom, kateri jih je izbral za vodje: nekateri bi radi bili vodje "boljšeg" naroda, imeli boljšo zgodovino (verjetno imperijalno namesto komunistične) in seveda "boljši"(a la Hollywood) tudi film.

V vprašalniku DSFU glede festivala slovenskega filma so bila dva-tri vprašanja posebej povdarjena. Ker so mi tudi na poseben način "pisana na kožo" svoje odgovore objavljam tudi tukaj:

3.Ali naj bo nagrada za dokumentarni film sestavni del FSF?

DA, Zakaj pa ne bi bila? Kakšni so argumenti proti? Saj je dokumentarec filmska zvrst. Filmska umetnost se je začela z dokumentarnim filmom. Skozi celotno zgodovino filmske umetnosti je dokumentarec imel pomembna dela in ustvarjalce. Ali bi izločili Wernerja Herzoga iz festivala nemškega filma če bi slučajno tam sodeloval? Torej, nagrada za dokumentarni film je nujno potrebna če hočemo ohraniti to zvrst filmskega ustvarjanja. Drugače bo dokumentarni film izginil iz tega prostora in kot dokumentarni film bomo (narobe) imeli TV reportažo ali podobne forme. Vprašanje „ali bo nagrada za dokumentarni film sestavni del FSF?“ razumem kot vprašanje „Ali naj dokumentarni film štejemo k umetnosti?“ (in ga torej nagrajujejomo za umetniški dosežek) ali pa dokumentarni film definitivno treba odpisati iz umetnosti in ga potisniti v žurnalizem? Ta druga opcija je zmotna in je le iluzija nevednežev, ker dokler se imenuje „film“ in bazira v filmskem jeziku bo pač umetnost. Bi pa morali verjetno več postoriti za kulturo dokumentarnega filma v naši družbi, tako da občinstvo ve kaj je to dokumentarni film, in kakšne razlike so med filmom in reportažo. Kultura dokumentarnega filma je pri nas zelo, zelo nizka. Če bomo še nagrado za dokumentarni film izključili z FSF bo to definitivno izginotje umetnosti dokumentarnega filma iz našega okolja.

4. Ali naj bo televizijska produkcija sestavni del programa FSF?

Če je vprašanje mišljeno: „Ali TV kot producent lahko sodeluje na FSF“ odgovor je DA. Zakaj pa ne, Tako kot vsaki drugi producent. Torej pravno-formalno DA. Vprašanje kakovosti TV filmov je pa drugo vprašanje. Predvsem to ali sodeluje z filmi (dramaturgija) ali z reportažami in novinarskimi formami. Torej, novinarskim formam verjetno ni mesto na festivalu, filmskim formam-umetnosti pa je neglede kdo je producent.

12. Komentirajte izvedbo lanskoletnega FSF v splošnem in podajte predloge za izboljšavo.

Rad bi povedal ne samo za lanjskoletnji, temveč za par festivalov nazaj, da se mi zdi nujno prekiniti prakso elitističnega (povzpetniškega) izločevanja filmov domačih producentov po kriteriju „profesionalnosti“, ki pa je precej sumljiv. Verjetno se je treba vrniti na prejšnji koncept A in B festivala (torej TEKMOVALNI program in INFORMATIVNI program) ter omogočiti širšem krogu ustvarjalcev prisotnost na festivalu. To ne samo zaradi tega ker moramo misliti na mlajše ustvarjalce in jim omogočiti pristop na FSF temveč tudi zaradi vrnitve FSF iz povzpetniško marketingškega SEJMA na prvotni pomen besede FESTIVAL in sicer: SVEČANOST, PRAZNIK. Izbira med konceptom SEJMA in FESTIVALA se mi zdi ključnega pomena. Sejem je lahko del festivala ne pa njegovo bistvo.


http://www.drustvo-dsfu.si/

V ZAKAVKAZJU

Na sliki: Kavkaz


Nasledjni post je objavljen na mailing listi Društva slovenskih režiserjev dne 15.07.2009 ob 23:o2



Lep pozdrav kolegicam in kolegom,

če koga slučajno zanima kako izgleda komunikacija producenta/avtorja z uslužbenci t.i. "javne televizije" z naše (sončne) strani Kavkaza posredujem kratko ampak zelo vsebinsko korespondenco z urednico in producentom Dokumentarnega uredništva RTV SLO. Gre za sodelovanje pri projektu Državljan A.T., ki ga je MzK izbralo za sofinanciranje RTV SLO pa izrazilo t.i. "programsko voljo". Vse kar sem dejanski hotel od RTV je nekaj arhivskih posnetkov, za katere so mi po čl.6 statuta RTS dolžni omogočiti dostop, tudi če niso koproducenti, torej za kompenzacijo. Ampak, vsakič ko se obrnem na njih so na dopustu, in posrečeno zapišejo: tudi drugič ko se obrenem na njih bodo spet na dopustu. Sicer pa, kot pravi urednica, "ne gre za politično diskriminacijo", ampak le za kontinuirani, neskonči dopust. Tudi to, da nimajo scenarija je navadno sprenevedanje, ker so o "programski volji" odločali na osnovi scenarija. Ampak, prepričajte se sami:

From: Jaka.Hemler@rtvslo.si
Subject: RE: DRZAVLJAN A.T.
Date: 03. julij 2009 10:42:09 GMT+02:00
To: dimitar.anakiev@guest.arnes.si


Pozdravljeni!
V prihodnjem tednu vam odgovorim, ko se urednica vrne z dopusta.
Lep pozdrav

Jaka



From: Ziva.Emersic@rtvslo.si
Subject: RE: Drzavljan A.T.
Date: 15. julij 2009 14:10:26 GMT+02:00
To: dimitar.anakiev@guest.arnes.si
Cc: Jaka.Hemler@rtvslo.si


Spoštovani gospod Anakiev,

Zamujen odgovor po mailu ( čas dopustov!) brez potrebe tolmačite kot namen politične diskriminacije. Prav tako ni potrebe, da se pozivate na Zakon o RTV. Uredniki ga dobro poznamo in se zavedamo vloge javnega zavoda. Ena od naših kompetenc je avtomonoma uredniška politika , ki je nikakor ni moč enačiti z disriminacijo. Vi to že počnete, čeprav se o projektu sploh še nismo začeli pogovarjati.
Kar zadeva projekt Državljan A.T., podpisana programska volja pomeni, da bomo film objavili, ne pa tudi, da ga bomo podprli kot koproducent. Projekte, ki so pridobili sredstva od AV sklada MK si prizadevamo odkupiti po licenčni pogodbi za predvajanje, v primeru pa, da od nas kaj potrebujete - v vašem primeru recimo arhiv - se prosim obrnite na producenta uredništva Jako Hemlerja (jaka.hemler@rtvslo.si).
Možne so tudi kompenzacijske pogodbe, ali v primeru da bo šlo za še več uslug TVS - kot sinhro ali čitanje slike - izjemoma tudi koprodukcija.
Vse je odvisno od dogovora med obema stranema.

S spoštovanjem,
Živa Emeršič
Urednica UDF



From: Jaka.Hemler@rtvslo.si
Subject: RE: Drzavljan A.T.
Date: 15. julij 2009 15:31:03 GMT+02:00
To: dimitar.anakiev@guest.arnes.si
Cc: Ziva.Emersic@rtvslo.si

Spoštovani,

Z jutrišnim dnem sem na dopustu, sem pa spet na delovnem mestu v ponedeljek, vendar se brez urednice, ki je prihodnji teden na dopustu (se mi zdi) ne morem konkretno dogovarjati o kakršenmkoli sodelovanju.
Ni mi poznano, če je bil urednici predložen scenarij za film, da je bila posledično izdana programska volja za predvajanje dokumentarnega filma. Vem, da ga jaz nisem dobil.
Možnosti, da bi v letošnjem letu stopali v event.koprodukcijsko razmerje žal ni.

Če z vaše strani obstaja neizogibna potreba po skupnem sodelovanju za realizacijo projekta, je potrebno pred tem predložiti scenarij in finančno konstrukcijo, na podlagi katerega se odločata urednik in producent, kasneje neodvisni producent.
V prvi vrsti je pomembna vsebina filma in kamlu za tem finančna konstrukcija.

Predlagam, da se urednici predloži scenarij, na podlagi katerega se bo odločalo nadaljnje sodelovanje.


S spoštovanjem,
Producent
Jaka Hemler

PS. korespondenca objavljana na listi DSFU in DSR.

Spoštovana ga. Emeršič!

hvala za pismo - v Vašo dobro voljo sploh ne dvomim, saj je večkrat obznanjena. Razlog za moje obračanje delu strokovni javnosti je neskladje med Vašo dobro voljo in dosegljivostjo, saj ste zame in projekt Državljan A.T. na dopustu že od junija. Tudi iz Vašega zadnjega pisma se ne da razbrati kdaj se bo ta dopust končal. Rad bi videl, da, tako kot pravite, za sve veljajo ista pravila, ampak, kot dobro veste, in je to tudi lahko dokazljivo, za ene ste na dopustu, za druge ne. Ali so Vaši motivi za takšno prakso politični ali ne je manj važno - ni pa ne važno, glede
na striktno zakonodajo. Tudi nesoglasje Vašega pisma s pismom g. Hemlerja ne bom omenjal. Ta ping-pong meč štejem v Vašo korist. Torej, še enkrat Vas vljudno prosim za odgovor o tem kdaj se lahko oglasim pri Vas zaradi dogovora o vporabi arhiva.
Želim Vam prijeten dopust.

S spoštovanjem,
Dimitar Anakiev

PS. jaz nimam moči nikoga pošiljati v Zakavkazje, temveč le nemočno ugotavljam da je Zakavkazje prišlo k nam.

On 2009.7.17, at 13:58, Emersic Ziva wrote:

Spoštovani Dimitar Anakiev,


Verjamem, da boste naredili vse za "dobrobit" projekta,
za katerega ste pridobili sredstva AV sklada na MK.
S postopki kot je javni linč urednikov TVS in
pošiljanjem na "pravo mesto" (torej v Zakavkazje), kamor naj bi
tudi sodili, brez dvoma izkazujete svoj profesionalni odnos.
Še enkrat ponavljam, da morate sami povedati, kaj pričakujete
od TVS za dokončanje projekta. Če gre samo za arhiv, ga boste odkupili
ali zamenjali za licenčne pravice.
V primeru drugačnega dogovora sklenemo koprodukcijsko pogodbo.
V vašem prvem mailu omenjate potrebo po arhivu in povprašujete
po možnosti za koprodukcijo. Vse možnosti so (še) vedno odprte, kot
sem vam napisala v svojem mailu 15.7. Za vse producente in vse projekte veljajo enaka
pravila. O vsakem projektu se pogovarjamo in pogajamo posebej.

Vaše insinuacije o "političnem delovanju urednice javne televizije"
in kršitvi slovenskih zakonov (!)
pa več povedo o vas kot o meni.

S spoštovanjem,
Živa Emeršič


Mimogrede: Jože Možina je resda podpisnik programske volje, vendar
na predlog urednika. Torej v tem primeru
te iste "politično motivirane" urednice, ki menda diskriminira vaš
projekt.

PPS. krespondenca objavljana na listi DSFU in DSR.

Dragi Igor,

oprosti, ampak nimajo prav, ker kršijo svoj statut i zakon o RTS in to tako da ME NE OTKLONIJO (kar ima pravne posledice), temveč se modro odpravijo na "dopust". Torej sploh se ne gre za koprodukcijo, ki je samo ena od možnosti kompenzacije, temveč za VPORABO ARHIVA (kar je v primeru Državljana A.T. lahko politično motivirano), torek očitno GRE ZA POLITIČNO DISKRIMINACIJO, katero zakon o RTS izrecno PREPOVEDUJE. Po čl. 6 statuta RTS je uporaba arhiva javna in na volju za vse. To je bisto, ker v biti se izogiba delovanja po zakonu o RTS (katerega je sprejela vlada g. Janeza Janše) in direktno politično delujejo.
Niti na eno vprašanje o VPORABI ARHIVA do sedaj NISEM DOBIL odgovor. Dobil sem pa odgovore katere nisem iskal, in sucer: da poznajo zakone, da so na dopustu ves čas, splošna navodila o koprodukciji in kompenzaciji, kako se vklopi TV aparat, itn. Odgovor kdaj in kako bi prišel do arhiva, e, tega odgovora pa nikjer.

Torej, da zaključim: zgodba o dopustih in koprodukciji je PODTAKNJENA in je le DIMNA ZAVESA, ki poskuša prikriti POLITIČNO DELOVANJE urednice javne televizije Žive Emeršič in njenega producenta (ki, očetno dela po njenih navodilih).

Torej ga. Emeršič je odgovorna za kršitev slovenskih zakonov in to zelo vešto prikriva z teorijo dopustov. Zato tudi moj naslov V ZAKAVKAZJU, ker takšne kršitve zakona so možne le v določenem tipu držav, ne pa v razvitih demokracijah.

Ker menim, da je ta naša korespodenca o javnih zadevah tudi javno korisna in se tiče vseh nas, ki delejemo v filmu, pošiljam to pismo tudi na DSFU.

Lep pozdrav,
Dimitar


On 2009.7.16, at 15:23, Igor Pediček wrote:

Dragi Dimitar,

Imaš popolnoma prav. Prav imajo pa tudi oni TV SLO, ki ti lahko projekt vzamejo v predvajanje, ali v koprodukcijo, ali pa ti ga zavrnejo.
Nikakor nočem RTV SLO zagovarjati, hotel sem le povedati, da imam dosti večje probleme z njimi ( snemam film z njimi, v koprodukciji, pa še pogodbe z njimi nimam podpisane, ker je vodstvo “na dopustu “ in ne uredniki. ).
Javni servis dol al pa gor, človeški faktor je vedno tisti, s katerim delaš.
Če si dobil na AV podporo, boš do podpisa pogodbe ( pravzaprav do končanjadel ) še vedno lahko uredil z Živo in Hemerjem. Al pa tud ne. Pa javni servis gor al pa dol.

Lep pozdrav

Igor Pediček