Sunday, July 8, 2018

PISMO PRIJATELJU (povodom filma NOT ALLOWED)

"Upravo sam završio montažu filma NOT ALLOWED, snimljenog na tri lokacije mobilnim telefonom u objektima Azilnog doma (dve u Ljubljani: Vič i Kotnikova i jedna lokacija u Logatcu). Film je dug 45 minuta i moram reći da sam jako zadovoljan rezultatom - film je vitalan na svaki način.
To je moj prvi film nakon šest godina stvaralačke pauze (ne računam dva filma koja mi je naručio i platio O. L. u 2015, jer tu je aktera i temu našao on, ja sam stvar samo tehnički sproveo u delo), nakon što su me potpuno blokirali (ne samo mene, nego i Almu: nakon što je bila primljena na Berlinale Talent Campusu - Filmski centar Slovenije nije dao saglasnost da bude njihov kandidat, na predlog Berlinala, u Sarajevu) i osećam se kao da sam ponovo rođen. Teško je opisati to zadovoljstvo ponovnog uspostavljanja stvaralačkog kontinuiteta! Ako mi bude dozvoljena mala patetika: prvi put osećam da sile mraka ne mogu pobediti stvaralaštvo. Eto, ni manje ni više. Da bi napravio tih 45 minuta filma, morao sam da obnovim celu medicinu (nakon 22 godine pauze!) i radim kao doktor u hitnoj pomoći (jako težak i stresogen posao!) a zatim i u MdM-u i čak osnujem i svoju medicinsku kompaniju (Zdravniki za azilante). Pa sad ti vidi koliki napor je bio potreban za tih 45 minuta filma. Herzog je prevlačio brod preko brda, to je odlična metafora, ali ne mislim da je ozbiljan filmmaking uopšte moguć bez sličnih prevlačenja brodova preko raznih brda. Moja brda zovu se "domobransko - partizanska država" ili ti: neokolonijalizam, ili kako god.
Šaljem sad film na 21.SFS (zadnji dan roka naravno) i potom na DokuDox u Maribor (opet zadnji dan roka) ali u suštini uopšte me ne zanima hoće li to neko prikazati ili neće jer vidim, osećam i znam da sam pregazio močvaru. Možda ću morati da završim specializaciju na Johns Hoppkinsu da bi napravio novi film, ali ništa zato." 
---
                                                                                        Dimitar Anakiev

Sunday, July 1, 2018

TOMISLAV GOTOVAC video intervju



Video Intervju Tomislava Gotovca u vezi Plastičnog Isusa:
https://drive.google.com/open?id=1h6tMAA_gR-QHcQwhSaglOclwXng6n4VJ

NI DOVOLJENO / NOT ALLOWED pre-premiere


NOT ALLOWED, a film by Dimitar Anakiev, 45 min, UHD 4 K

PRE-PREMIERE SCREENING 3rd July 2018 3 PM at Medical Faculty Ljubljana Seminar Room No. 2 as a part of the lecture of Dimitar Anakiev "Challanges of Humanitarian Medicine in Slovenia" to postgraduate students taking part in Summer School of Medical Faculty

Wednesday, November 1, 2017

PISMO DRUŠTVU REŽISERJEV SLOVENIJE



Dimitar Anakiev
PISMO DRUŠTVU REŽISERJEV SLOVENIJE

Spoštovane kolegice in kolegi,

dovolite mi, kot ustanovnemu članu DSR, podati poročilo z družbenim pomenom in tako morda zaključiti diskusije, ki smo jih na forumu DSR imeli leta 2011 in 2012 ob prepovedi predvajanja mojih filmov: Poslednji Žilnik v Kinoteki ob mojem avtorskem večeru, ter Slovenija moja dežela in Normalno življenje na 15. festivalu Slovenskega filma. Isti filmi še danes ne morejo vstopiti v program Kinoteke, obenem o njih ni nobenega zapisa v uradnih publikacijah in tudi ne v knjigah o Slovenskem filmu (Vrdlovca in Štefančiča za primer). „Slovenski film“ torej ni film, ki se ustvarja v Sloveniji, to je politična sintagma, ki jo ustvarja politična elita in člani njenega aparata. Zdenko Vrdlovec je torej imel prav, ko je v komentarju izločanja mojih celovečnih filmov iz 15. FSF (tekst v Dnevniku z dne 24.9.2012) zapisal „Izločeni, zato ker so izbrisani“.

S temo izbrisa sem se v svojem filmskem ustvarjanju začel ukvarjati l.2004 s filmom Rubbed Out, ki je bil prvi slovenski film prikazan na IDFA, potem pa še, dobesedno, po celem planetu (Uganda, New York, Tokio...) in je verjetno najširše distribuiran slovenski film vseh časov, čeprav je sneman brez budžeta in amatersko. Verjetno ugibate, da sem bil za temo zainteresiran zaradi lastne življenske situacije in ne zaradi tega, ker sem nekaj vedel o domobrancih in partizanih v Sloveniji. Spoznanja so prišla po desetletnem ukvarjanju s temo, katere absolutni vrhunec predstavlja film Slovenija moja dežela, rezultat štiriletnega snemanja. Verjetno točno zaradi zelo prepričljive karakterizacije likov in natančnih zaključkov je film izločen iz nacionalnega festivala, programa Kinoteke in vseh nacionalnih seznamov, enako kot Poslednji Žilnik, moj osebni masterpiece na temo kolaboracije in Normalno življenje, igrani road movie, ki v biti samo v eni sceni tematizira izbris, ampak je očitno nedovoljno spoštljivo do „brisalcev“.

Takrat nisem vedel, da sem se s svojim filmskim ustvaranjem znašel na poti silam zgodovinskega revizionizma in še manj sem lahko vedel, da je izbris ključno orodje revizije zgodovine. Posledice, ki jih je to pustilo na moje življenje sem opisal v tekstu Dodatek k bilanci mojega življenja v demokratični Sloveniji: http://dimitarfilmsblog.blogspot.si/2017/10/dodatek-k-bilanci-mojega-zivljenja-v.html

Glavni zaključki v zvezi z izbrisom, so naslednji:

1.Izbris je maščevanje Jugoslovanom za poraz v Drugi svetovni vojni (kjer velja "shortcut" Jugoslovan = komunist)

2.Izbris je poskus revizije zgodovine, ker hoče ustvariti lažni vtis, da Slovenija ni nastala v Drugi svetovni vojni s pobijanjem fašistov in njihovih slug, temveč je nastala v devetdesetih s pobijanjem (brisanjem) Jugoslovanov (komunistov). Ravno zaradi tega (lažne državotvornosti) je izbris še vedno "nedotakljiv" in zato izločujejo filme iz programov če je le en stavek v njem nespoštljiv do izbrisa.

S temi zaključki končujem svoje filmsko raziskovanje teme izbrisa. Za morebitna vprašanja sem vedno odprt.

Tuesday, October 31, 2017

DODATEK K BILANCI MOJEGA ŽIVLJENJA V DEMOKRATIČNI SLOVENIJI

Dimitar Anakiev, foto: Urška Đukić (snemanje filma Normalno življenje)

Dimitar Anakiev
DODATEK K BILANCI MOJEGA ŽIVLJENJA V DEMOKRATIČNI SLOVENIJI

A) 17 let sem živel brez dokumentov, kot izbrisana oseba (od 1992 do 2009)

B) Prepoved nacionalnega predvajanja mojih treh celovečernih filmov, in sicer:

-Poslednji Žilnik (2007, 61 min), tematizira sodelovanje četnikov z naciji-fašiti v Srbiji skozi zgodbo zaklanega slovenskega partizana Konrada Žilnika, očeta Želimirja Žilnika (nastopa tudi Želimir Žilnik).

-Slovenija moja dežela (2012, 51 min), tematizira izbris Jugoslovanov iz uradnih knjig Slovenije (zgodba Nisvete in Irfana).


-Normalno življenje (2012, 86 min), ki se ukvarja z medgeneracijsko sebičnostjo (igrajo Primož Ekart, Iva Babić, Marko Simčič, Walter Dragosavljević Rutar, Aca Todorović, Irfan Beširević, Petra Petan in drugi...)

C) Anuliranje dveh medicinskih specializacij:

-Javno zdravje, sem specializiral na Vojaški medicinski akademiji (VMA) v Beogradu, takratni Zavod za varovanje zdravja Slovenije ni dovolil verifikacije zaradi "zelo različnih programov"

-Specializacijo iz NMP so mi zavrnili na Zdravniški zbornici Slovenije, čeprav sem izpolnil vse formalne pogoje - na podlagi tega, ker sem delal v JLA ( "pogoj", ki ga ni bilo v javnem razpisu)

Če drži Žilnikova trditev, da stroški enega celovečernega filma, po vloženi energiji in materialu, ustrezajo izgradnji ene hiše, to pomeni, da so me slovenski demokrati v filmski industriji oškodovali za tri hiše, slovenski demokrati v Zdravniški zbornici pa so me oškodovali za vsaj dve hiši (specializacija ustreza vsaj eni hiši). Skupaj 5 hiš škode, pripomnil bi pa tudi, da mi očitno hočejo na nezakonit način onemogočati delo v Sloveniji, podobno prejšnjemu nezakonitemu izbrisu (de facto mi zanikajo pravico do življenja). Če tem hišam dodamo še dve v Srbiji (mojo dediščino), ki sta propadli v času mojega življenja brez dokumentov, je grobi izračun škode, ki so mi jo namenoma in nezakonito povzročili demokrati v Sloveniji natanko 7 hiš. Tisto "drobno" škodo, kot so izgubljene plače, in raznih stroškov, ne upoštevam - hiša časti, ali pa psihološke težave in obremenitev družine...

Ne vem, kdo je dobil mojih sedem hiš? Ali so to Trump, Obama in Merklova ali pa so v žepu nekaterih lokalnih demokratov? V bistvu je moj primer tipičen, kako demokrati zlorabljajo moč države. Živela demokracija!

Thursday, June 1, 2017

ODGOVOR GOSPOĐI BRNARDIĆ




Hvala za odgovor,

Mi se običajno ispričavamo na EU i druge više sile, zato što nemamo vlastitih iniciativa i stališča. Danas raditi teme koje je radio Žilnik (moj dragi prijatelj) je absurd. Ja mislim, da Vi morate upozoriti na absurdnost komisiju EU čiji ste član a ne nama nametati njihovu volju. Sigurno je Belgijancima, čiji je kralj nekažnjeno pobio 15 miliona crnaca, tema anti-socializma veoma zanimljiva, ali nama je zanimljivije pobijanje crnaca, jer njihovi potomci sad beže kod nas i traže da ih primimo. Eto vidite. O tome se radi. Ali, razumem, oni plaćaju, mi izvršavamo. 
Ja bih se odmah javio da radim film o Kongu, ako budu dali novac. I to za male pare bih radio, socialistički. Prdložite im molim. A ako su protiv socializma neka daju velike pare, prihvatiću.

Srdačan pozdrav,
Dimitar Anakiev



Poštovani kolega Anakiev,
zahvaljujem Vam na promptnom odgovoru i razumijem Vašu primjedbu kao i suvremene probleme na koje nailazite, ali ovaj projekt je Europska komisija zamislila kao kulturnobaštinski projekt u kojem povjesničari otkrivaju i povezuju građu u raznoraznim zbirkama razbacanim posvuda po Europi i svijetu koje su do sada bile nepoznate i za koje nije postojao veći  interes. Filmsku građu mi promatramo kao materijalnu kulturu i odraze vremena koje obrađujemo i to vrijeme želimo prikazati široj javnosti. Povijest je povijest, ne možemo je učiniti aktualnijom nego što je. 
Srdačan pozdrav
Teodora Shek Brnardić




Gospođo Brnardić,

tema otpora socijalizmu je aktualna kao lanski sneg. Vi bi ste morali sada podržavati teme otpora kapitalizmu, rasizmu, fašizmu... to su aktualne teme.

Meni su u Sloveniji cenzurirali u zadnjem desetleću tri celovečernja filma: Poslednji Žilnik, Slovenija moja dežela i Normalan život (nisu smeli biti puštenu na Nacionalnom filskom festivalu, a jedan od njih ni u kinoteci), a ima i drgih autora sa centurisanim fimovima...
a vi sad govorite o otporu socijalizmu. Molim Vas lepo! Čovek bi rekao "svašta". Molim Vas budite ozbiljni i šaljite pisma koja odgovaraju vašoj funkciji.

Srdačno,
Dimitar Anakiev






Poštovani,


javljam Vam se kao nacionalna koordinatorica na EU projektu "COURAGE-Kulturna opozicija: razumijevanje kulturne baštine neslaganja" (više na hr.cultural-opposition.eu) u okviru programa Obzor 2020 koji se - kao što to naziv govori - bavi povezivanjem zbirki koje sadrže građu vezanu za teme kulturne opozicije u doba socijalizma. Glavni cilj projekta je stvaranje mrežnog registra u kojem bi podaci o svim ovim zbirkama u privatnom ili javnom vlasništvu bili na jednom mjestu i dostupne širem krugu korisnika. Projekt provodi konzorcij sastavljen od dvanaest partnera pod koordinacijom Mađarske akademije znanosti i umjetnosti, a u Hrvatskoj je partner Hrvatski institut za povijest. Slovenske zbirke također su uključene u obradu.

U sklopu jednog radnog paketa imamo predviđen i međunarodni filmski festival COURAGE-PAREVO koji bi prikazivao dokumentarne filmove povezane s glavnom temom projekta, pa bih Vas molila da distribuirate ovaj otvoreni otvoreni poziv među Vaše članove koji bi mogli u svom opusu imati filmove na tu temu. Filmovi ne moraju biti samo novije produkcije, već se mogu natjecati i neki stariji tzv. "bunkerirani" dokumentarni filmovi iz vremena socijalističke Jugoslavije.

U prilogu Vam šaljem informacije o rokovima i obrasce za prijavu filmova, kao i kratku brošuru o samom projektu.
-na Facebook stranici projekta "Courage-povezivanje zbirki".
U nadi da će biti interesenata za ovaj poziv, zahvaljujem na suradnji!
S poštovanjem,
dr. sc. Teodora Shek Brnardić, nacionalna koordinatorica