DA LI JE ŽILNIK LUD? (2)

Foto: Jovica Krstić, 2007














LALICEVA TVRDNJA O EXITOVOM ULOGU OD 20.000 EVRA JE NEISTINITA

Na ovom mestu smo 6. jula skrenuli pažnju javnosti da pojedini politički funkcioneri kreću u redizajniranje kulturne politike Novog Sada, kao i metodologije distribucije budžetskih sredstava, na način protivan kako savremenoj evropskoj kulturnoj praksi, tako i potrebama i tradicijama Novog Sada.
Jednostavno rečeno, upozorili smo naše čelnike da se raspitaju u prijateljskim i kulturno razvijenim gradovima, kakva je na primer Budimpešta ili Beč, da li tamo ima tendencija da se veći deo budžetskih sredstava i kulturnih institucija stavi pod ingerenciju, na primer, Pepsi Siget, muzičkog festivala u Budimpesti, ili Donau Insel, muzičkog festivala u Beču – koji su po programu, izvodjačima, broju publika pa čak i pivarama sponzorima, veoma slični našem Exitu, naročito iz poslednjih nekoliko godina.
Upozorili smo, da bi izražavanje takvih namera, u pomenutim gradovima, izazvalo daleko ozbiljnije i burnije proteste, nego što je ovaj nas skromni skup. I da bi se postavilo pitanje odgovornosti, u parlamentima i drugim političkim forumima, ukoliko bi se pomenute ideje nametale.
U tom smislu sugerišemo našim kreatorima kulturne politike, da izvrše proveru svojih originalnih ideja, a dostavićemo im kontakte sa sektorima za kulturu u Budimpešti, Beču, Berlinu, Pragu, Ljubljani, Frankfurtu, Roterdamu i drugim gradovima, u kojima često pokazujemo naše radove – kako ja, kao filmski scenarista i reditelj, tako i Kuda org., koji orginizuje izložbe, prezentacije i medjunarodne simpozijume o novosadskoj kulturnoj sceni.
Na naše skretanje pažnje, da se razmisli i argumentovano porazgovara, javio se gospodin Lalić, otvorenim pismom meni, u Dnevniku. To ste svi pročitali.
Serijom uvreda, insinuacija i diskvalifikacija, prenebregavajući čak i fakta da sam od početka ne samo podrzavao Exit, nego o njegovoj emancipatorskoj ulozi da sam napravio sa saradnicima i dva filma – Exit Ujutro i Petrovaradinsko pleme, gospodin Lalić me je proglasio mrziteljem Exita, koji je povrh svega još i nezahvalan, jer, kako Lalić kaze “Exit je pre par godina pomogao vas poslednji film Kenedi se ženi, sa 20.ooo evra."
U odgovoru na Lalićevu paskvilu, rekao sam da je ta tvrdnja eklatantna neistina i da ću to dokazati. A da će se i gospodinu Laliću, razume se, dati prilika da pokaže dokumente da je Exit ulozio novac u taj film.
Ovde prilazem dokaze da je Lalićeva tvrdnja neistinita.

1. Finansijski izvestaj Terra filma, poslat Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine, o realizaciji filma Kenedi se ženi. (broj 57-13/06-07, poziv na broj Sekretarijata 106-431-02844/2005-02) od 27.o6.2008 godine
U tom se izveštaju nalaze podatci da je budžetskim sredstviuma, na konkursu, taj film podrzao Sekretarijat, o čemu postoje i ugovori sa Sekretarijatom od 18.04.2006 i 16.11.2006, broj 106-451-02844/2005-2 i 106-451-02844/2005-2, dakle da je film iz budžeta podržan sa ukupnim zbirnim iznosom, od 2.650.ooo dinara , što je po ondašnjem kursu iznosilo 33.540 evra.

2. Terra film je dalje, po finansijskim dokumentima, ulagala sopstvena sredstva i sredstva koproducenta Jet Co., te je konačna cena filma 3.506.319,79 dinara.
3. Deo autora pomenutog filma (reditelj, scenarista i drugi) nisu primili honorar, te je ugovorima precizirano da se i oni smatraju ulagačima, odnosno suvlasnicima filma.
Ni u jednom dokumentu delovodnog protokola Terre filma, nema ni traga od ugovora sa Exitom, u vezi nastanka tog filma, kao što ni u jednom dokumentu iz banke nema ni traga o uplati, ne 20.000 evra nego ni 20. evra od strane Exita.

Organizatorima ove javne tribine ostavljam u dokumentaciju, sluzbene dokumente Terra filma, pod brojem 57-13/o6-07,veza 51-2/o5 –o6, koje prati kompletna finasijska dokumentacija, sa svim primanjima i isplatama, teska oko 20 kilograma, koja je takodje slobodna za pregled svima zainteresovanima. A nalazi se u po jednom primerku u Terra filmu, Futoska 66 i Sekretarijatu za kulturu APV, Pupinov bulevar 6.

Dokumentacija o utrošku budžetskih sredstva za kulturne ili turističke svrhe, još nije po važećim zakonima u Srbiji proglasena za državnu tajnu, tako da svako mistifikovanje tog pitanja predstavlja manipulaciju iza koje se kriju interesi zataškavanja ili prekomernih ličnih primanja ili finansijskih porekršaja.

Sa zanimanjem očekujem uvid u dokumente Exita kojima se dokazuje Lalićeva tvrdnja da je Exit ulozio u film 20.ooo evra.


Novi Sad, 30.juli 2009.

PS. Odgovor na javno pismo koje se pominje u gornjem tekstu:

ODGOVOR ŽELIMIRA ŽILNIKA NA OTVORENO PISMO IVANA M. LALIĆA

“Dragi naš Laliću, najuspešniji umetniče, menadžeru i trostruki direktoru!

Nemojte, molim Vas, da dozvolite da Vas opterećuju moje godine, moj jed, zavist i sujeta, kako mi pišete i gubite svoje dragoceno vreme. Pa Vi donosite Novom Sadu, ne znate baš tačno, dal’ deset, dal’ dvadeset miliona evra! Sjajno Laliću! Kako da Vam ja, sujetan i star, ne zavidim? Bog me kažnjava jedom koji me nagriza, baš ste to lepo napisali…

Međutim, pristojno bi bilo od Vas, koji ne uspevate da izbrojite milione koje nam donosite, da prestanete da se prenemažete i frazirate. Da jednostavno počnete da podnosite uredno, u skladu sa pozitivnim zakonima, izveštaje i o tim zaradama kojima se busate u prsa, jer se po zakonu na zarade plaća porez, ali, još važnije, da prestanete da skrivate cifre milionskih dotacija, zahvaćenih iz budžeta i iz javnih preduzeća, što dobijate od Grada i Pokrajine za mnogobrojne firme i poduhvate koje vodite, a koje tako organizujete da se davanjima iz džepova poreskih obeveznika zameće trag. Pa se ne zna da li Vi, odnosno ’Egzit’, odnosno ’Sinema siti’, odnosno Sterijino pozorje, dobija, uzima ili daje. Ono što je svakako vidljivo, da poslednjih deset godina u stavci “prihodi Grada i Pokrajine” nismo videli ni jednu cifru dobijenu od firmi koje Vi vodite, ali su u stavkama dotacije iz budžeta , vanredne dotacije, specijalna sredstva, itekako često navođene cifre za vaše poduhvate. Ništa drugo do, kako to zovem SRPSKA KOMERCIJALNA KULTURNA LAŽ. Jer, pored veštog “čišćenja budžeta” za šta ste specijalista, Vi biste morali da usavršite bar neku metodologiju podnošenja izveštaja i računa, koja se traži baš na svetskim katedrama koje podučavaju o kulturnom menadžmentu i kulturnoj industriji. Možda niste pažljivo slušali te lekcije Vašeg profesora Dragana Klaića, a on i ja, na svetskim univerzitetima, često zajedno držimo seminare na tu temu. Jer, kada se taj segment biznisa neuredno i nezakonito vodi, kulturni menadžment metastazira u manipulaciju i kriminal.

Eklatantan primer, za ovo što kažem je notorna neistina koju navodite u vašem dušebrižničkom pismu meni. Vi kažete: ’Egzit je pre par godina pomogao vaš poslednji igrani film ’Kenedi se ženi’ sa 20.000 evra.’

Ja sam premijeru tog filma imao 20.juna 2007. godine u Beogradu. O tome je opširno izvestila štampa. Pozivam Vas, da pred bilo kojim javnim skupom, u zemlji ili inostranstvu, izađemo sa svim finansijskim dokumentima u vezi pripreme, snimanja, montiranja i premijernog pokazivanja tog filma. Ja ću doneti sve , zaključno sa 21. junom, dakle i troškove premijere: ugovore i izvode iz banke koji pokazuju kako, kad i za koji novac je taj film napravljen od strane producenata ’Terra filma’ i ’Jet Company’. Vi donesite finansijske dokumente ’Egzita’, kojima ćete dokazati da je ’Egzit’ finansirao nastanak tog filma sa 20.000 evra. Ako pred tim javnim skupom dokažete ’Egzitovo’ učešće u nastanku filma, ne od dvadeset hiljada, nego od dvadeset evra, vodim ceo skup na večeru, a sebe obavezujem da ću se od tada potpisivati ’Žilnik, Lalićev Dužnik’. Ako, međutim dokumenti pokažu da smo film uradili i premijerno pokazali nemajući apsolutno nikakve finansijske veze sa Vama i ’Egzitom’, dopustićete da Vam se od toda obraćam kao ’Laliću, Lažove’. Hajde da ukrstimo papire! Predlažem javni skup 13.jula, drugog dana, posle završetka ’Egzita’, taman kada predate u banku zarađenih dvadeset miliona evra i oslobodite se briga.
Uozbiljite se Laliću, niste više junoša. Gledao sam komade koje ste napisali, ’Cuba Libre’ i ’U plamenu strasti’. Niste bez talenta. Ali bi trebalo više da radite na sebi, da Vam taj talenat ne iščili. Umetniku, piscu i kada je u krizi, ne koristi galama, hvatanje za rukave poznatih imena, političara, licitiranje Šerbedžijom, Igi Popom, Darkom Rundekom...To neka rade fanovi.

Mi koji pišemo scenarija i drame, koji pravimo predstave i filmove,treba da slušamo pulsiranje života, a ne raštimovane fanfare na provincijskom crvenom tepihu, kako ste, ne bi li obmanuli prostotu, a za krupne budžetske novce – neki mediji su rekli sedamsto hiljada evra, drugi milion i sto, kako ste, dakle, trošeći te novce činodejstvovali u organizovanju Filmskog festivala Srbije 2007. godine. Osvrnite se na to, iskreno. Pogledajte se u ogledalo. Ja Vam zavidim, mislite. A ja bih se, da sam na vašem mestu, pokrio ušima, kako naš narod kaže. Mnogo ste galame, talambasanja i lupetanja emitovali poslednjih godina. Kad se setim samo one nepojamne gluposti, kada ste izjavili da će novosadski filmski festival prešišati Kanski. Bila bi takva izjava simpatično blesava, da sve te vaše promaje ne plaća poreski obveznik. U isto vreme, vaše uspešne firme nikako da izbroje kolko su zaradile, pa da uplate po nešto u budžet...

Vidite, te su teme bile u centru debate koju smo vodili pod naslovom „Potemkinov Novi Sad“.
Skrenuli smo pažnju gradonačelniku Pavličiću i drugim političarima, da kulturna politika koju vode, monopolizacija i neodgovornost korisnika budžeta, pre odgovara azijskim despotijama iz bivših vremena, nego evropskim standardima, u ime kojih su dobili izbore.
Ne jedim se, ne brinite. Nestrpljivo čekam dijalog pred svedocima.”

Želimir Žilnik

KULTURA vs. POLITIKA

Foto: Tijana Savkov

Dijalog i sukob kulture i politike u Novom Sadu pomenut u postu Da li je Žilnik lud? nastavio se i ovih dana pa prenosim zanimljiva Žilnikova porodjena preneta iz eNovina.

Želimir Žilnik: političari sebe smatraju kompetentnima da ocenjuju rad i doprinos pojedinih institucija, dok je njihova stručnost za posao koji obavljaju sumnjiva.

“Zašto mi iz kulture ne bi predložili da menjamo naše političare? Nisu oni uspešniji u politici, nego što smo mi neuspešni u umetnosti”..."ja bih svakom političaru izašao na dijalog da mi kaže šta je lično uradio za kulturu Novog Sada..."

Političari predlažu kulturi festivalsko-uvoznički princip po kome se teži takozvanoj ugostiteljskoj kulturi - -Žilnik je uporedio kulturnu politiku koja se primenjuje u inostranstvu sa onom koja se primenjuje u našoj zemlji. Kao primer je naveo značajne festivale u Budimpešti i Beču, i istakao kako Pepsi Siget ili Donau Insel, koji su po prirodi i strukturi veoma slični Exitu, nemaju tendenciju da se veći deo budžetskih sredstava i kulturnih institucija stavi pod njihovu nadležnost.

“Naši političari su tako 'vešti' kad uhvate Stinga na proputovanju, i kažu da je on bolji od bilo kog novosadskog benda! Kako će se oni sad uporediti sa političarima: od Putina do Čavesa, od Sarkozija do Baraka Obame. Hajde da uporedimo njihovu veštinu, njihovu inteligenciju, njihovu spretnost govora. Moji se filmovi upoređuju sa svim drugim filmovima. I ne bivaju inferiorni”, rekao je Žilnik.

PS. a tu je i zapis iz novosadskog Dnevnika:

На страницама нашег листа недавно је покренута полемика између Ивана М.Лалића и редитеља Желимира Жилника. Лалићеве тврдње да је “Егзит” финансирао филм “Кенеди се жени” приказан на фестивалу “Синема сити”, Жилник је још раније демантовао, а јуче је на трибини, како је рекао, “приложио доказе да је Лалићева тврдња неистинита”.
Према тим доказима, Покрајински секретаријат за културу је тај филм финасирао с 33.540 евра, док никаквог трага од уговора са Егзитом “у вези настанка тог филма, као што ни у једном документу из банке нема ни трага о уплати не 20.000 евра, него ни 20 евра од стране Егзита”, како је навео Жилник, додајући да са занимањем очекује увид у документе Егзита којима се доказује Лалићева тврдња да је Егзит уложио у филм 20.000 евра.
- У торби имам још масу докумената, јер сам из Министарства културе Србије и од повереника за јавне информације добио комплетну документацију о финансирању Филмског фестивала Србије 2007, када је приказан филм “Кенеди се жени” - напоменуо је Желимир Жилник. - Буџетска средства уложена у тај фестивал су преко милион евра. Потписе о давању тих буџетских средстава је на документе ставио Бојан Пајтић, адвокатица Маја Гојковић, и министар за културу Воја Брајовић, али нема никаквог ни потписа ни документа да је Егзит уложио један динар. Обрнуто, из докумената се види да је Егзит корисник тих буџетских средстава као учесник у менаџменту појединих сегмената тог фестивала. Никаквог Егзитовог улагања у филм нема.
Филмски фестивали у региону, далеко бољи и афирмисанији организују се са мањим буџетским средствима, указао је Жилник, помињући оне у Београду, Сарајеву, Мотовуну... Новосадски филмски фестивал те године коштао је колико 35 улога буџетских средстава у филм “Кенеди се жени” израчунао је Жилник, сматрајући да би било рационалније да се десетинама и стотинама младих који су завршили академију омогући да снимају филмове и да се тако створи атмосфера да Нови Сад и наша покрајина на мапи филма добију запажено и достојанствено место. Наш културни потенцијал, огроман број младих људи онемогућује се да изађе на јавну сцену, а, запитао се Жилник, шта се даје као замена за то? Ватромети уз празна таламбасања.
- Упозорили смо наше челнике да се распитају у пријатељским и културно развијеним градовима, каква је на пример Будимпешта или Беч, да ли тамо има тенденција да се већи део буџетских средстава и културних институција стави под ингеренцију, на пример Пепси Сигет музичког фестивала у Будимпешти, или Донау Инсела, музичког фестивала веома сличних нашем Егзиту, нарочито из последњих неколико година. Упозорили смо да би изражавање таквих намера, у поменутим градовима, изазвало далеко озбиљније и бурније протесте, него што је овај наш скромни скуп. И да би се поставило питање одговорности, у парламентима и другим политичким форумима, уколико би се поменуте идеје наметале. У том смислу сугеришемо нашим креаторима културне политике да провере своје оригиналне идеје, а доставићемо им контакте са секторима за културу у Будимпешти, Бечу, Берлину, Прагу, Љубљани, Франкфурту, Ротердаму и другим градовима у којима често показујемо наше радове - навео је Жилник.

Feniks DSFU

"Aremak" ("kamera")-znak DSFU


Danes preberem v elektronski pošti, da bo DSFU (Društvo slovenskih filmskih ustvarjalcev) spet prevzelo organizacijo Festivala slovenskega filma (FSF).
V Portorožu, od 1-3 oktobra bo organiziran 12. FSF.
Ta pomembna novica me je moram priznati relaksirala, ker se spominjam časov ko sem odhajal na FSF kot na praznik, kar festival v biti je. Potem se je zadeva rahlo spremenila proti povzpetniškim vrednotam in za par let sem se popolnoma odtujil od tega festivala.
Danes sem po dolgem času dobil tudi vprašalnik (nekdo me spet nekaj sprašuje!) v zvezi FSF (o tem kakšen bi festival hotel) in začutil, da se demokracija počasi vrača v naše (filmske) kraje. Čeprav "pošteni ljudje" neradi javno komentiramo javne zadeve, naj mi bo dovoljena misel o vrnitvi demokracije in menim, da vrnitev DSFU točno to pomeni. Nekaj dolgih let nasilja nad slovensim filmom, od strani ljudi katere bi morda lahko imenovali Desni filmski lobi, torej leta nasilja so mimo in zdaj bo spet treba demokratično zadihati, s polnimi pljuči. Neverjetno je, ampak je ta omenjeni desni f. lobi poskusil popolnoma preoblikovati slovensko filmsko pokrajino, s pomočjo metod družbenega inžinjeringa znanega iz bližnje preteklosti, ter narediti iz slovenskega filma nekaj kar slovenski film ni. Torej, v maniri potujčevanja: Naredite mi to deželo spet nemško...
Ena od bistvenih premis preoblikovanja slovenske filmske pokrajine je bila ukinitev DSFU.
Od mnogih kolegov sem slišal mnenje, da DSFU ne sodi v današnji čas. Eden od kronskih dokazov naj bi bila nespodobnost/nesodobnost izraza ustvarjalec, ki naj bi sodil bolj v čas socializma. Povzpetniški duh časa naj bi narekoval visokospecijalizirana društva, strokovnost itn. Kapitalizem, pač, norme, učinkovitost... Nekaj tako preprostega in naivnega kot je ustvarjalnost ne sodi več k nam. Nikdo se ni povprašal o tem, da je po svetu na tisoče filmmaker-jev, kar precej dobro korespondira z našim "ustvarjalec". Po nekem čudežu, verjetno ta čudež ima ime in priimek, in verjetno sta ime i priimek "čudeža" Igor Koršič in njegovi nevidni sodelovci - opore, se je DSFU udeležilo težke partizanske borbe proti potujčevanju slovenskega filma in prišlo na rob propada- ampak, preživelo je. Treba, mislim, čestitati Igorju Koršiču za pogum in trdost, katero je pokazal v zelo neravnopravni borbi. In tudi vsem, ki so ga podpirali v tem teškem obdobju (ki, predvidevam, zaradi posledic, še ni popolnoma končano). Zdi se mi ta trenutek Koršičeve borbe zgodovinski, ker je pokazal da slovenski film ima tradicijo in hrbtenico, in točno DSFU je pomembna točka te tradicije. Po tej Koršičevi borbi je postalo jasno, da se je slovenski film sposoben upreti politiki tudi na političen, demokratičen način. To pomeni neodvisnost in verjetno tudi novo demokratično rojstvo slovenskega filma. Končno, 59 let tradicije DSFU ni hec. Ampak, zgodovinskost sama po sebi ne zadošča če se ves čas ne potrjuje. DSFU se je potvrdilo. Ustvarjalnost kot osnova za združevanje slovenskih filmarjev se je torej potrdila. O ljudeh, ki uničujejo tradicijo svojega filma ni treba zgubljati besed-podobno oblastnikom, ki so nezadovoljni z narodom, kateri jih je izbral za vodje: nekateri bi radi bili vodje "boljšeg" naroda, imeli boljšo zgodovino (verjetno imperijalno namesto komunistične) in seveda "boljši"(a la Hollywood) tudi film.

V vprašalniku DSFU glede festivala slovenskega filma so bila dva-tri vprašanja posebej povdarjena. Ker so mi tudi na poseben način "pisana na kožo" svoje odgovore objavljam tudi tukaj:

3.Ali naj bo nagrada za dokumentarni film sestavni del FSF?

DA, Zakaj pa ne bi bila? Kakšni so argumenti proti? Saj je dokumentarec filmska zvrst. Filmska umetnost se je začela z dokumentarnim filmom. Skozi celotno zgodovino filmske umetnosti je dokumentarec imel pomembna dela in ustvarjalce. Ali bi izločili Wernerja Herzoga iz festivala nemškega filma če bi slučajno tam sodeloval? Torej, nagrada za dokumentarni film je nujno potrebna če hočemo ohraniti to zvrst filmskega ustvarjanja. Drugače bo dokumentarni film izginil iz tega prostora in kot dokumentarni film bomo (narobe) imeli TV reportažo ali podobne forme. Vprašanje „ali bo nagrada za dokumentarni film sestavni del FSF?“ razumem kot vprašanje „Ali naj dokumentarni film štejemo k umetnosti?“ (in ga torej nagrajujejomo za umetniški dosežek) ali pa dokumentarni film definitivno treba odpisati iz umetnosti in ga potisniti v žurnalizem? Ta druga opcija je zmotna in je le iluzija nevednežev, ker dokler se imenuje „film“ in bazira v filmskem jeziku bo pač umetnost. Bi pa morali verjetno več postoriti za kulturo dokumentarnega filma v naši družbi, tako da občinstvo ve kaj je to dokumentarni film, in kakšne razlike so med filmom in reportažo. Kultura dokumentarnega filma je pri nas zelo, zelo nizka. Če bomo še nagrado za dokumentarni film izključili z FSF bo to definitivno izginotje umetnosti dokumentarnega filma iz našega okolja.

4. Ali naj bo televizijska produkcija sestavni del programa FSF?

Če je vprašanje mišljeno: „Ali TV kot producent lahko sodeluje na FSF“ odgovor je DA. Zakaj pa ne, Tako kot vsaki drugi producent. Torej pravno-formalno DA. Vprašanje kakovosti TV filmov je pa drugo vprašanje. Predvsem to ali sodeluje z filmi (dramaturgija) ali z reportažami in novinarskimi formami. Torej, novinarskim formam verjetno ni mesto na festivalu, filmskim formam-umetnosti pa je neglede kdo je producent.

12. Komentirajte izvedbo lanskoletnega FSF v splošnem in podajte predloge za izboljšavo.

Rad bi povedal ne samo za lanjskoletnji, temveč za par festivalov nazaj, da se mi zdi nujno prekiniti prakso elitističnega (povzpetniškega) izločevanja filmov domačih producentov po kriteriju „profesionalnosti“, ki pa je precej sumljiv. Verjetno se je treba vrniti na prejšnji koncept A in B festivala (torej TEKMOVALNI program in INFORMATIVNI program) ter omogočiti širšem krogu ustvarjalcev prisotnost na festivalu. To ne samo zaradi tega ker moramo misliti na mlajše ustvarjalce in jim omogočiti pristop na FSF temveč tudi zaradi vrnitve FSF iz povzpetniško marketingškega SEJMA na prvotni pomen besede FESTIVAL in sicer: SVEČANOST, PRAZNIK. Izbira med konceptom SEJMA in FESTIVALA se mi zdi ključnega pomena. Sejem je lahko del festivala ne pa njegovo bistvo.


http://www.drustvo-dsfu.si/

V ZAKAVKAZJU

Na sliki: Kavkaz


Nasledjni post je objavljen na mailing listi Društva slovenskih režiserjev dne 15.07.2009 ob 23:o2



Lep pozdrav kolegicam in kolegom,

če koga slučajno zanima kako izgleda komunikacija producenta/avtorja z uslužbenci t.i. "javne televizije" z naše (sončne) strani Kavkaza posredujem kratko ampak zelo vsebinsko korespondenco z urednico in producentom Dokumentarnega uredništva RTV SLO. Gre za sodelovanje pri projektu Državljan A.T., ki ga je MzK izbralo za sofinanciranje RTV SLO pa izrazilo t.i. "programsko voljo". Vse kar sem dejanski hotel od RTV je nekaj arhivskih posnetkov, za katere so mi po čl.6 statuta RTS dolžni omogočiti dostop, tudi če niso koproducenti, torej za kompenzacijo. Ampak, vsakič ko se obrnem na njih so na dopustu, in posrečeno zapišejo: tudi drugič ko se obrenem na njih bodo spet na dopustu. Sicer pa, kot pravi urednica, "ne gre za politično diskriminacijo", ampak le za kontinuirani, neskonči dopust. Tudi to, da nimajo scenarija je navadno sprenevedanje, ker so o "programski volji" odločali na osnovi scenarija. Ampak, prepričajte se sami:

From: Jaka.Hemler@rtvslo.si
Subject: RE: DRZAVLJAN A.T.
Date: 03. julij 2009 10:42:09 GMT+02:00
To: dimitar.anakiev@guest.arnes.si


Pozdravljeni!
V prihodnjem tednu vam odgovorim, ko se urednica vrne z dopusta.
Lep pozdrav

Jaka



From: Ziva.Emersic@rtvslo.si
Subject: RE: Drzavljan A.T.
Date: 15. julij 2009 14:10:26 GMT+02:00
To: dimitar.anakiev@guest.arnes.si
Cc: Jaka.Hemler@rtvslo.si


Spoštovani gospod Anakiev,

Zamujen odgovor po mailu ( čas dopustov!) brez potrebe tolmačite kot namen politične diskriminacije. Prav tako ni potrebe, da se pozivate na Zakon o RTV. Uredniki ga dobro poznamo in se zavedamo vloge javnega zavoda. Ena od naših kompetenc je avtomonoma uredniška politika , ki je nikakor ni moč enačiti z disriminacijo. Vi to že počnete, čeprav se o projektu sploh še nismo začeli pogovarjati.
Kar zadeva projekt Državljan A.T., podpisana programska volja pomeni, da bomo film objavili, ne pa tudi, da ga bomo podprli kot koproducent. Projekte, ki so pridobili sredstva od AV sklada MK si prizadevamo odkupiti po licenčni pogodbi za predvajanje, v primeru pa, da od nas kaj potrebujete - v vašem primeru recimo arhiv - se prosim obrnite na producenta uredništva Jako Hemlerja (jaka.hemler@rtvslo.si).
Možne so tudi kompenzacijske pogodbe, ali v primeru da bo šlo za še več uslug TVS - kot sinhro ali čitanje slike - izjemoma tudi koprodukcija.
Vse je odvisno od dogovora med obema stranema.

S spoštovanjem,
Živa Emeršič
Urednica UDF



From: Jaka.Hemler@rtvslo.si
Subject: RE: Drzavljan A.T.
Date: 15. julij 2009 15:31:03 GMT+02:00
To: dimitar.anakiev@guest.arnes.si
Cc: Ziva.Emersic@rtvslo.si

Spoštovani,

Z jutrišnim dnem sem na dopustu, sem pa spet na delovnem mestu v ponedeljek, vendar se brez urednice, ki je prihodnji teden na dopustu (se mi zdi) ne morem konkretno dogovarjati o kakršenmkoli sodelovanju.
Ni mi poznano, če je bil urednici predložen scenarij za film, da je bila posledično izdana programska volja za predvajanje dokumentarnega filma. Vem, da ga jaz nisem dobil.
Možnosti, da bi v letošnjem letu stopali v event.koprodukcijsko razmerje žal ni.

Če z vaše strani obstaja neizogibna potreba po skupnem sodelovanju za realizacijo projekta, je potrebno pred tem predložiti scenarij in finančno konstrukcijo, na podlagi katerega se odločata urednik in producent, kasneje neodvisni producent.
V prvi vrsti je pomembna vsebina filma in kamlu za tem finančna konstrukcija.

Predlagam, da se urednici predloži scenarij, na podlagi katerega se bo odločalo nadaljnje sodelovanje.


S spoštovanjem,
Producent
Jaka Hemler

PS. korespondenca objavljana na listi DSFU in DSR.

Spoštovana ga. Emeršič!

hvala za pismo - v Vašo dobro voljo sploh ne dvomim, saj je večkrat obznanjena. Razlog za moje obračanje delu strokovni javnosti je neskladje med Vašo dobro voljo in dosegljivostjo, saj ste zame in projekt Državljan A.T. na dopustu že od junija. Tudi iz Vašega zadnjega pisma se ne da razbrati kdaj se bo ta dopust končal. Rad bi videl, da, tako kot pravite, za sve veljajo ista pravila, ampak, kot dobro veste, in je to tudi lahko dokazljivo, za ene ste na dopustu, za druge ne. Ali so Vaši motivi za takšno prakso politični ali ne je manj važno - ni pa ne važno, glede
na striktno zakonodajo. Tudi nesoglasje Vašega pisma s pismom g. Hemlerja ne bom omenjal. Ta ping-pong meč štejem v Vašo korist. Torej, še enkrat Vas vljudno prosim za odgovor o tem kdaj se lahko oglasim pri Vas zaradi dogovora o vporabi arhiva.
Želim Vam prijeten dopust.

S spoštovanjem,
Dimitar Anakiev

PS. jaz nimam moči nikoga pošiljati v Zakavkazje, temveč le nemočno ugotavljam da je Zakavkazje prišlo k nam.

On 2009.7.17, at 13:58, Emersic Ziva wrote:

Spoštovani Dimitar Anakiev,


Verjamem, da boste naredili vse za "dobrobit" projekta,
za katerega ste pridobili sredstva AV sklada na MK.
S postopki kot je javni linč urednikov TVS in
pošiljanjem na "pravo mesto" (torej v Zakavkazje), kamor naj bi
tudi sodili, brez dvoma izkazujete svoj profesionalni odnos.
Še enkrat ponavljam, da morate sami povedati, kaj pričakujete
od TVS za dokončanje projekta. Če gre samo za arhiv, ga boste odkupili
ali zamenjali za licenčne pravice.
V primeru drugačnega dogovora sklenemo koprodukcijsko pogodbo.
V vašem prvem mailu omenjate potrebo po arhivu in povprašujete
po možnosti za koprodukcijo. Vse možnosti so (še) vedno odprte, kot
sem vam napisala v svojem mailu 15.7. Za vse producente in vse projekte veljajo enaka
pravila. O vsakem projektu se pogovarjamo in pogajamo posebej.

Vaše insinuacije o "političnem delovanju urednice javne televizije"
in kršitvi slovenskih zakonov (!)
pa več povedo o vas kot o meni.

S spoštovanjem,
Živa Emeršič


Mimogrede: Jože Možina je resda podpisnik programske volje, vendar
na predlog urednika. Torej v tem primeru
te iste "politično motivirane" urednice, ki menda diskriminira vaš
projekt.

PPS. krespondenca objavljana na listi DSFU in DSR.

Dragi Igor,

oprosti, ampak nimajo prav, ker kršijo svoj statut i zakon o RTS in to tako da ME NE OTKLONIJO (kar ima pravne posledice), temveč se modro odpravijo na "dopust". Torej sploh se ne gre za koprodukcijo, ki je samo ena od možnosti kompenzacije, temveč za VPORABO ARHIVA (kar je v primeru Državljana A.T. lahko politično motivirano), torek očitno GRE ZA POLITIČNO DISKRIMINACIJO, katero zakon o RTS izrecno PREPOVEDUJE. Po čl. 6 statuta RTS je uporaba arhiva javna in na volju za vse. To je bisto, ker v biti se izogiba delovanja po zakonu o RTS (katerega je sprejela vlada g. Janeza Janše) in direktno politično delujejo.
Niti na eno vprašanje o VPORABI ARHIVA do sedaj NISEM DOBIL odgovor. Dobil sem pa odgovore katere nisem iskal, in sucer: da poznajo zakone, da so na dopustu ves čas, splošna navodila o koprodukciji in kompenzaciji, kako se vklopi TV aparat, itn. Odgovor kdaj in kako bi prišel do arhiva, e, tega odgovora pa nikjer.

Torej, da zaključim: zgodba o dopustih in koprodukciji je PODTAKNJENA in je le DIMNA ZAVESA, ki poskuša prikriti POLITIČNO DELOVANJE urednice javne televizije Žive Emeršič in njenega producenta (ki, očetno dela po njenih navodilih).

Torej ga. Emeršič je odgovorna za kršitev slovenskih zakonov in to zelo vešto prikriva z teorijo dopustov. Zato tudi moj naslov V ZAKAVKAZJU, ker takšne kršitve zakona so možne le v določenem tipu držav, ne pa v razvitih demokracijah.

Ker menim, da je ta naša korespodenca o javnih zadevah tudi javno korisna in se tiče vseh nas, ki delejemo v filmu, pošiljam to pismo tudi na DSFU.

Lep pozdrav,
Dimitar


On 2009.7.16, at 15:23, Igor Pediček wrote:

Dragi Dimitar,

Imaš popolnoma prav. Prav imajo pa tudi oni TV SLO, ki ti lahko projekt vzamejo v predvajanje, ali v koprodukcijo, ali pa ti ga zavrnejo.
Nikakor nočem RTV SLO zagovarjati, hotel sem le povedati, da imam dosti večje probleme z njimi ( snemam film z njimi, v koprodukciji, pa še pogodbe z njimi nimam podpisane, ker je vodstvo “na dopustu “ in ne uredniki. ).
Javni servis dol al pa gor, človeški faktor je vedno tisti, s katerim delaš.
Če si dobil na AV podporo, boš do podpisa pogodbe ( pravzaprav do končanjadel ) še vedno lahko uredil z Živo in Hemerjem. Al pa tud ne. Pa javni servis gor al pa dol.

Lep pozdrav

Igor Pediček

DA LI JE ŽILNIK LUD?

Želimir Žilnik, foto: Jovica Krstić, 2007

Donji tekst je Želimir Žilnik napisao za tribinu Potemkinov Novi Sad, održanu ovih dana u Novom Sadu. Iako je tema "lokalna" mislim da se odnosi na celi naš postkomunistički Balkan a možda "i šire".




Želimir Žilnik: ZAMISLI ŽIVOT U RITMU MUZIKE ZA PLES

Naslov uvodnog izlaganja sam očigledno, pozajmio od Jura Stublica, jer ta njegova pesma od pre trideset godina, na zanimljiv način korespondira sa temom koja nas je okupila na debatu o premisama kulturne politike Novog Sada.
Za razmišljanja gospodina Gradonačelnika, kako bi bilo korisno umetničku praksu, finansijski podržanu od Grada Novog Sada, staviti pod menadžment ili ingerenciju Exita, čuo sam, pre nedelju dana.
Boravio sam u Lilu, na granici Francuske sa Belgijom, gde se, od 14.marta do 12. jula, održavala velika spektakularna prezentacija, evropskih kultura Lille 3000.
Izložbe, film, literature, pozorište, instalacije, koncerti, spektakli, clubbing, debate.
Pozvali su me da učestvujem u dva programa –“NEVIDLJIVE GRANICE” gde je pokazan film EVROPA PREKO PLOTA I “MI I DRUGI” GDE SAM PREDSTAVIO MULTIKULTURNI DIJALOG I VIDEO RADIONICU “PODELJENI BOG”,U KOJOJ SMO OKUPILI 60 UČESNIKA IZ NOVOG SADA, MOSTARA, ISTANBULA, LJUBLJANE I BERLINA – U OKVIRU KOJE JE PROIZVEDENO 39 DOKUMENTARNIH FILMOVA I ODRŽANO VIŠE SIMPOZIJUMA U POMENUTIM GRADOVIMA.
Dakle, u kratkom telefonskom razgovoru, roming je u pitanju, čujem apartnu ideju gospodina Pavličića, koja umesto da me trgne, vrati sećanje na Stublica Jura i nadjem sebe kako po Lilu pevušim:

Zamisli život drugaciji od ovog

I Igraj, igraj, igraj, igraj
Zamisli život u ritmu muzike za ples

Zapravo, iz kratkog telefonskog razgovora sam zaključio da mora da je reč o nekoj doskočici, tipa: vidite kako posetioci u hiljadama dolaze na Exit, trebalo bi i naša pozorišta, galerije, pesnici i keramičari da primame nešto od tog mnoštva.
Priznajem: nikakva nervoza me nije smorila.
Od pedeset i jednog filma iz moje filmografije, ni jedan nije finansiran ni jednim dinarom od Grada Novog Sada. Direktor sam Terre filma osam godina, i ta je produkcija proizvela u ovom vremenu više nego svi drugi, za filmsku delatnost registrovani subjekti u Novom Sadu -osam naslova-, takodje bez ijednog dinara finansijske podrške Grada.
Moja prva poruka danas, nadam se da zrači optimizmom, glasi: možes u Novom Sadu biti umetnik, čak i sa nekim kontinuitetom u radu, a da te finansijski ne podržava gradska administracija. Jedino kada pokazuješ svoje radove van našeg grada i kada si u reklami i katalogu, kao novosadjanin najavljen, moraš kadkad da se ugrizeš za usnu, da se ne izbrbljaš, nedaj bože, da od 900 miliona dinara, kako kaže gospodin Pavličić da svake godine ide za kulturu, do tvoje produkcije nije došlo ništa…
Pred današnji razgovor čujem sa više strana sumnju tipa: zašto pominjati cifre i distribuciju novca, kada nismo javno raspravili principe kulturne politike i kada novosadske svetle kulturne tradicije nisu dovoljno osvetljene.
Moj je odgovor jednostavan: ako principi i prioriteti kulturne politike nisu jasno utvrdjeni u skupštinskim izbornim telima i političkim partijama, a po svemu sudeći nisu, onda će analiza trošenja budžetskih sredstava u državama koje su organizovane kao republike, najbolje pokazati šta su principi i prioriteti kulturne politike.
To su normalni postulati demokratskog mehanizma.
Ne vidim da tu ima ičeg gadljivog. Obrnuto, smatram da je moralno odvratno, a politički kontraproduktivno jer galvanizira retrogardne snage, skrivati podatke o distribuciji novca poreskih obveznika. Takve su pojave devastirajuće po demokratske i proeveropske političke opcije. Treba da nas brine što je podrska tim opcijama od 2000 godine do danas drastično pala. Jedan od glavnih motiva što u ovom razgovoru učestvujem je osećanje da se treba suočiti sa tim pitanjem.

Exit, koji je pomenut u telefonskom razgovoru, vratio me je na drugu Stublicevu strofu , kako to nekad biva, kad melodija krene, pa te ne napušta:

Ako zamisliš život u ritmu muzike za ples
Doći ce do promjene u tvojoj glavi
I vjerovat ćes da postoji nada
Ako zamisliš život u ritmu muzike za ples

Kada je Exit smišljen i realizovan, 2000 godine, od strane mladog Bojana Boškovića, Kovacevića i drugih, svi tačno znamo koji je kontekst bio, kako i ko ga je podržao.
Exit je faktički širio nadu da će početi da se živi kao sav normalan svet. Da će prestati pritisak i laži političke propagande o neprijateljstvu celog sveta. I sa tom nadom su hiljade pohrlile, prvo na Bećarac, a od 2001 godine na Tvrdjavu.
Ponesen utiskom da posetioci Exita emituju potrebu za komunikacijom, da im iz očiju izvire nada jer su ratovi i ludosti stale, vukao sam moju vernu filmsku ekipu po Tvrdjavi nekoliko dana u cik zore i napravili smo film EXIT UJUTRU.
Od Grada ili od Exita, razume se, niti smo tražili, niti dobili ijedan dinar. Mi smo filmom izrazili nasu podršku, a on je izborio dovoljno prostora za samog sebe, po televizijama, projekcijama, festivalima.
Dve godine kasnije, uz osecanje da Exit postaje ex jugoslovenski fenomen obnavljanja zatomljenjih fakata i sećanja iz zajednickog života, inicirao sam medjunarodnu video radionicu “PETROVARADINSKO PLEME” koja je rezultirala dugometražnim filmom i javnom tribinom u Art klinici, odrzanoj 10.07 2005, uz učešće sociologa,istoričara, umetnika i novinara iz zemlje i inostranstva. Materijale sa te tribune smo štampali i u publikaciji na srpskom i slovenačkom jeziku. Moj prilog imao je naslov “Emancipatorka uloga Exita”. Na internetu mozete lako da nadjete da su film i istraživanje postali referentni materijali na kulturološkim i sociološkim studijima.Da su javno pokazivani bezbroj puta.
Razume se, ni za ovaj rad od Grada ili Exita nije tražena niti dobijena ikakva finansijska podrška.
Ove činjenice pominjem iz razloga što ne samo da se brišu iz sećanja, nego poslednjih dana, od kako je današnji javni razgovor najavljen, čujem sa više strana: stari Žilnik je ovejani generacijski i medijski neprijatelj Exita.
To je najobičnija laž.
Medjutim, fokus današnje rasprave su premise kulturne politike Grada Novog Sada i ideje Gradonačelnika .
O Exitu , mislim da treba i može da se razgovara bez tabua ,činjenično i ozbiljno ali kada se ovogodisnji festival zavrsi.

Pre nego sto sam napustio Lil, raspitao sam se kod organizatora: da li ste na vaš grandiozni evropski kulturni sajam zvali i naš Exit? Dobio sam odgovor: da zna se za Exit. Mnogo je hvaljen, kao jedna od spektakularnih muzičkih revija u srednjoj Evropi. Pepsi Siget, Budimpesta, Donau Insel Beč, Soča Festival Tolmin, itd itd. Sjajna zabava i muzika, ali to je velikim delom komercijalna južno i severno američka muzika koja prosto nije korpus evropskog kulturnog stvaralaštva, kojem ovde dajemo prostor. To je indistrija zabave, uz marketinsku promociju osvezavajucih pića i piva.
Da li su Francuzi u oceni pogrešili?

Naš gradonačelnik misli drugačije.
On kaže da bi značajan deo kulturnih delatnosti grada Exit trebao da saobrazi svojoj metodlogiji i uspesima. Tu je pomenut i neki parazitizam, neplaćanje iznajmljivanja prostora, od strane raznih Art klinika. Tu sam se zamislio. Znam memljivi podrum Art klinike odlično. Kada smo organizovali skup sociologa, kurtuloga, novinara i drugih, na temu fenomena Exit, izabrao sam taj memljivi podrum, da se u njemu sastanemo. Zašto? Jer je taj prostor, a posebno njegov koordinator Nikola Džafo poznat gostima, kao jedan od najdoslednijih i najkreativnijih novosadskih umetnika i intelektualaca, koji je celu deceniju devedesetih, deceniju razaranja, pljačke i ratne propagande, hrabro stajao protiv tog mejn strima. Uz satanizovanja pa i fizičke rizike. To je poznato, nismo valjda već izbrisali iz sećanja fakte od pre deset-petnaest godina? Nije li, možda, svežem imidžu Novog Sada, grada u koji sada dolaze i desetine hiljada iz okruženja, ponešto doprineo projekat LED ART Nikole Dzafa i kolega?
Kako to da nas Gradonačelnik, fokusira taj memljivi podrum, kao centar parazitskog uzurpiranja gradskog prostora i to ovih nedelja, kada su gradjani Novog Sada gnevni na sazanje da političke partije, pa i one koje su dizajnirale devastaciju devedesetih, hladno, bez nadoknade koriste hiljade kvadratnih metara najekskluzivnijeg poslovnog prostora Novog Sada!
Da li je te nedomerene reči gospodin Pavličić izrekao nezadovoljan rezultatima kulturne produkcije u Novom Sadu? Nezadovoljan učinkom dotacija za kulturu, koje se izdvajaju iz budžeta?
Ni to ne treba da bude tabu tema. Parazitizma, neuspeha i nekreativnosti ima na svakom koraku.I izbegavanja da se polože računi.
Ali nisu li te devijatne pojave prisutne i u našem političkom establišmentu, koji ima svu moć i sav novac u svojim rukama, ali niti ostvaraju proklamovana obećanja, niti tarnsparetno troši sredstva, a naročito nikada ne čujemo relevatne valorizacije učinka. Ovo kažem, ali neću sad da ulazim u krupne stvari kao što je nestručno uradjen ogroman procenat privatizacionih poslova, koji je doveo domaću ekonomiju u stanje posustalog bolesnika.
Zadrzaću se na prostoru kulture.
Sredstva koje se izdvajaju iz budžeta, usled neprecizno formulisanih parametara kulturne politike, daju se jednim procentim po kako tako utrdjenim kriterijumima, na konkursima, gde manje ili više stručne komisije predlažu projekte za podršku. Ali, u isto vreme, iz budžeta se daju mnogo veća sredstva, arbitrarno, gde se političari ili partije predstavljaju kao kvazi kulturni menadžeri. Ta se sredstva izdvajaju pretežno bez transparetnosti, javnosti i gotovo uvek bez podnošenja računa. Ta vrsta divljeg, paradržavnog sistema finansiranja devastira normalnu kulturnu klimu. Ovih dana o tome ste mogli da čitate u brojnim medijima analize Mikija Manojlovica koji kaze da je, kada je izabran na funkciju Predsednika upravnog odbora Filmskog centra Srbije – naišao na haos: neodgovorno trošenje sredstava, nezavršavanje projekata, manipulacije, lična bogaćenja, neodgovorno političko lobiranje – što je devastiralo srpski film više od ponekog umetničkog promasaja, medju projektima koji su dobijeni u redovnoj proceduri.
Vidite, sa ovakvim pojavama, kod nas, u Novom Sadu i u Vojvodini, pozivam gospodina Gradonačelnika da se suočimo.
Možete isterati Nikolu Džafa iz podruma. Ali nećete rešiti ni jedan ozbiljniji problem.
U pogledu ideje da će probleme rešiti Exit, predlažem vam da se slobodnije otisnete u tom pravcu: prepustite Upravu grada, budžet i vaše mesto mladoj i dinamičnoj ekipi Exita.
Neka Novi Sad funkcioniše kao festival.
Jura Stublic bi zapevao, ali to je bilo pre trideset godina:

Pogledaj ulice su pune ljudi
Dječaci koračaju sa tranzistorom na uhu
Muzika dolazi iz podruma, iz krova
I čitav grad pleše kao da je lud, lud, lud
I ja sam lud...