MENZO MENJUNJES, premiera, 01.September, ob 20.00

MENZO MENJUNJES, documentary by Dimitar Anakiev

A film by Dimitar Anakied with Menzo Menjunjes, Cata and Tone Škrjanec. Produced by Anakiev Production in co-production with MKSMC Koper and KUD France Prešern (Ustanova Pohorski bataljon), 65 minutes. The film is partly filmed during Trnfest in Ljubljana, 2013 (Last days of KUD): directed, filmed and edited by Dimitar Anakiev. Producer: Alma Anakieva

Premiera

01.September, 2013
20:00
Zveza Izbrisanih Delavcev
language: English

ŽILNIK - INTERVJU ZA BH DANI

21.03.2013 - 15:54

Pozajmljeni intervju: Želimir Žilnik, reditelj

Kapitalizam jeste pljačka

Razgovarao: Đorđe Krajišnik

Sarajevski otvoreni centar organizovao je u periodu od 15. do 17. marta gostovanje beogradskog LGBT festivala Merlinka u Sarajevu. U okviru programa festivala prikazan je niz filmova koji se bave pitanjima i problemima vezanim za ovu društvenu skupinu, a kao jedan od gostiju festivala sa svojim filmom Marble Ass publici se predstavio i kultni jugoslovenski reditelj Želimir Žilnik. U ekskluzivnom intervju za DaneŽilnik govori o svom filmskom radu, kinematografiji nekad i sad, izazovima savremenog filma, komunizmu, kapitalizmu, te reviziji istorije i rehabilitaciji kolaboracionista i fašista

* Za Vas se često kaže da ste filmski radnik koji je tokom cijele svoje karijere ostao nekako po strani u odnosu na dominantne filmske tokove, kako u Jugoslaviji, tako i danas. Zašto je to tako?

Cela moja generacija je ušla u kinematografiju u zrelom dobu novog jugoslovenskog filma, sredinom šezdesetih, kada su kod nas i u svetu, autorske poetike bile razvijene i afirmisane. Novi val u Francuskoj, italijanski postneorealizam, Felini, Pazolini, novi čehoslovački film, Miloš Forman, Mencel, Nijemec, Vera Hitilova. Mi smo, kao i svaki autor u takvoj situaciji, razmišljali koji bi to bio naš glas, šta bi to bio naš otklon od toga što je mainstream i dominantno. I šta su pitanja i priče koje su naše. U ono vreme, glavna energija jugoslovenske kinematografije bila je koncentrisana na međunarodne koprodukcije. To su bili veliki spektakli, gotovo na nivou holivudskih. U Avali su rađeni “Nibelunzi", u Jadran filmu je snimana cela serija "Vinetu" filmova, po tekstovima Karla Maya. Drugi prioritet u studijima su bili filmovi koji su vezani za priče i mitologiju partizanskog ratovanja. Tek na trećem mestu se poklanjala pažnja novom jugoslovenskom filmu. Tu je oko polovine naslova rađeno da bude zabavno-populistički film. Druga polovina su bili autorski filmovi. Dakle, ništa od svega nije rađeno van korpusa nove, socijalističke umetničke produkcije. Bitna razlika od drugih kultura i zemalja socijalizma je bila u činjenici da kod nas umetnici nisu bili zaposleni. Bili smo slobodnjaci, radili smo i bili plaćeni po ugovoru. Nismo bili činovnici. Postojala je mogućnost formiranja filmskih radnih zajednica, što današnjim jezikom znači da je bilo javno-privatnog ulaganja i vlasništva u filmskoj proizvodnji. To je bilo važno, ne samo zbog osećanja da radiš “svoju stvar”, nego i zbog zaobilaženja lavirinata raznih programsko-ideoloških komisija. Generacija kojoj pripadam – to je krug Lordan Zafranović, Lazar Stojanović, Drenko Orahovac, Joca Jovanović,Vlatko Filipović, Boro Drašković, Vlatko Gilić i drugi – bila je prilično dobro informisana šta se u svetu filma dešava, jer je Jugoslavija bila istinski jedna od najotvorenijih zemalja sveta, prema Zapadu i Istoku.

Za mene je, zahvaljujući toj otvorenosti, novi brazilski film bio otkrovenje i podsticaj, Glauber Rocha i drugovi. Rano smo uočili kako je kinematografija, na malim tržištima, u socijalističkim zemljama posebno, zavisna od državne pomoći. I da je sklona nekoj vrsti flerta sa vlašću i moći. To je ta večna igra između podrške i služenja. U tu zamku filmadžije upadaju često – u svim sistemima. Prethodna generacija, Dušan Makavejev, Žika Pavlović, Kokan Rakonjac i drugi, već su koristili šegrtovanje u kino klubovima, a i mi smo tamo počeli pre nego što smo zakucali na vrata velikih studija.

* Šta je zapravo bila prednost kino-amaterizma u odnosu na druge domene kinematografije u socijalizmu?

U kino klubu niste morali da podnosite scenarije na bilo kakvu raspravu i čitanja. Pitanja su tu, pred kretanje na snimanje, bila: Da li radiš na 8 ili 16 mm negativu? Da li si prošao kurs pripreme hemikalija i razvijanja trake? Jesi li prošao kurs montaže? Šta znaš o reflektorima, filterima? Ta su se iskustva urezala u pamćenje.

Sledeće iskustvo koje me je odredilo dešava se nakon prvog igranog filma, "Ranih radova", koji smo snimali u jesen 1968. godine. Film je snimljen, ušao u distribuciju, izazvao polemička reagovanja za i protiv. Državni tužilac ga je i zabranio, a sud oslobodio. Dobio sam visoka domaća i strana priznanja. Ali je film i posle svega naišao na politička osporavanja, koja su ga stavila van distribucije desetak godina. To me je dalje navelo da razmišljam o nezavisnoj i niskobudžetskoj produkciji u kojoj sam tokom duge prakse usavršio par metoda i strategija.

* Kako se gledalo na tu vrstu filma u Jugoslaviji? Zapravo, koliko je ta subverzivnija vrsta filma imala prostora?

Imala je prilično prostora. Onoliko koliko je bila kvalitetna i uspešna. Ali je vreme uzleta trajalo jednu deceniju, 1962-1972. To su godine kada je zemlja bila stabilna i otvorena. Dok cela građevina državnog socijalizma nije bila ozbiljno zaljuljana vojnom intervencijom SSSR protiv Dubčekove Čehoslovačke, koja je bila krenula jugoslovenskim putema nezavisnog socijalizma. Različito od današnje situacije, u pomenutim godinama fokus, ne konformistički, nego polemički, bio je na kulturi, na kreativnosti, na izazovima.

* Zašto je to bilo tako?

Društvo prosto nije bilo poplavljeno ideologijom spektakla, skandala, tombole, hvatanja neke volšebne sreće koja treba da udari kao grom. U takvu igru je danas pozvana populacija, sa svih ekrana. To svako gleda prosečno 5-6 sati dnevno. Tako se stvara paučina koja se navlači na mozgove stanovništva, da ne razbija glavu i brine dosadne brige iz realnosti.

Ne zaboravimo, stari sistem je bio jednopartijski. U ono vreme su film, književnost, pozorište, slikarstvo, muzika, mogli da otvori neke teme koje su izazivale veliku pažnju medija ili javnih debata. Jer se u domenu politike o njima ćutalo. Treba pogledati šta se šezdesetih ili sedamdesetih pisalo o kinematografiji. Svake novine su imale po nekoliko stranica kulture. Dakle, to što je rađeno, bilo je raspravljano. Hvaljeno, analizirano, kuđeno. I tako se profilisao repertoar i autori.

Veliko sam iznenađenje doživeo kada sam 1973. otišao u Nemačku. Bio sam u društvu nemačkih reditelja moje generacije, Klugea, Hercoga, Sibeberga, Fasbindera, pitam ih šta se o njihovim filmovima piše. Pogledam, nemaju ni desetinu reakcija na svoje filmove, koliko ih je, na primer, Žika Pavlović imao na svoje filmove u Jugoslaviji.

* U odnosu na to iskustvo kinematografije u Jugoslaviji, kako gledate na današnju regionalnu kinematografiju? Na kojem je nivou ona danas?

Brojimo dvadeset godina postkomunizma. Pokazuje se da je ambijent manje podsticajan za kreativnost, bar filmova, nego prvih dvadeset godina socijalizma. U prvih dvadeset godina onog sistema Aleksandar Petrović je uradio film "Tri" i filmove "Dvoje" i "Dani", počeo je da radi "Skupljače perja". Dušan Makavejev je uradio "Čovek nije tica" i "Ljubavni slučaj", a počeo je da radi" Nevinost bez zaštite". Žika Pavlović je uradio "Povratak", "Dvojnika", "Buđenje pacova", "Kad budem mrtav i beo". Puriša Đorđević je napravio "Devojku", "San", "Jutro". Svako od njih je režirao i pet-šest antologijskih dokumentarnih filmova. Pa autori iz drugih republika. A još klasici sa samog početka kao Vojislav Nanović, Radoš Novaković, Vladimir Pogačić...

* Šta je bio razlog tolikoj uspješnosti?

Razlog je verovatno što smo živeli u jednoj zemlji koja je bila prepoznatljivija. Nije morala da se busa u prsa da je svetska i evropska, ali su svake nedelje u nju dolazili predsednici, premijeri i kraljevi iz celog sveta. Jugoslavija je imala subjektivitet. I imala je principe, pa si sa njima mogao da se slažeš ili ne. Da pojednostavim – kad država formuliše da teži ideji “zemlja seljacima – fabrike radnicima”, umetnik ima prostor da tu ideju uzdiže u nebesa, a drugi da polemiše, ako vidi da se to ne realizuje nego se idejom manipuliše.

Sistem u kojem živimo danas nas uči, opet pojednostavljeno, da se “treba obogatiti svim sredstvima i na svaki način”, a kad bilo ko primeti da je cena eksploatacija, laktanje i otimačina, odgovor je umirujući da svakako to nije ništa novo jer “kapitalizam jeste pljačka”, gde beskrupulozniji pobeđuju i da je to prirodan red stvari. E sad, taj prirodan red stvari očigledno proizvodi više nezaposlenih, gladnih, više beskućnika, više bolesnih, a i više zbunjenih umetnika...

Zatim, mi u novim zemljama više nemamo nijedan veliki i ozbiljan filmski studio. A nema ni koprodukcija, koje bi to mogle izdržavati. Naše osipanje je donekle uporedivo sa onim što se desilo sa italijanskim neorealizmom. Prvih godina posle rata to je bio jedan od najsnažnijih uzleta evropske kinematografije. Trajao je dok je u Italiji leva opcija imala uticaja, i dok američki studiji nisu zakupili "Cinecittà". Zatim godinama, iz te velike kinematografije nikako nije mogao da ispliva značajan film.

* Dotakao bih se ovdje Vaše konstatacije da je multipleks kino zapravo postalo kao megamarket. Možete li nam to bliže pojasniti?

Oko pitanja tehnologije i modernizacije, imam otvoren i ambivalentan stav. Sadašnja platforma za komunikaciju koju svi mi imamo, dakle internet i slično, mislim da je ogroman korak ka novom egalitarizmu. Ne možete da zamislite šezdesetih i sedamdesetih godina šta je značilo, ne poslati film i filmsku kopiju u inostranstvo, nego pismo. Sada je komunikacija sto puta jednostavnija svakome. Mi smo u e-mail porukama svi u istom standardu. Drugo, mogućnost novih tehnologija da svako napravi film u kućnoj radinosti je takođe ogromna sloboda. Nekada smo zbog skupoće bili upućeni da vodimo računa o svakom minutu trake i o danima snimanja, pa su ti filmovi bili bolje pripremani nego danas. Ali eksplozija novih poetika, metoda, autora, veća je nego u mojoj mladosti. Sada se gotovo svake godine pojavi jedna nova nacionalna kinematografija. Pre desetak godina Kina, pa Tajvan, Šangaj, Indonezija, sada i afričke zemlje, pa novi filmski talas iz Južne Amerike...

Nekada je odlazak u bioskop bio ne samo događaj, nego ste imali teškoće da dođete do sedišta. Sada u multipleksu se svi osećaju kao u McDonald’su. On, je rutinski standardizovan. Ali, ponuda je široka. U pet šest sala možete da birate. Današnji komercijalni film, s obzirom na to da postoji taj ogromni spektar drugih medija, više je okrenut bajkovito-cirkuskim sadržajima. To su ti filmovi o Harry Potteru i slično. Ako me pitate da li se time osećam ugroženim, kažem apsolutno ne. To su druge oblasti, druge trke.

* Koja je zapravo Vaša trka, imajući na umu konstataciju da Vas prvenstveno zanima izvorna moć pokretnih slika?

Mene je rano zainteresovalo sklapanje filmova, kao ulazak u teme i sudbine koje su mi intrigantne, ne znam ih, a praveći film pokušavam da ih razumem, da im se približim. A zatim me je zanimalo da pratim upornost, hrabrost i tvrdoglavost ljudi, u odbrani sebe, upkos moćnicima i silama, koje im rade o glavi. Gledajući moju filmografiju šire, važno mi je bilo da ona registruje svakojake meandre i lavirinte, koje smo proživljavali i kroz koje smo se probijali, u poslednjih pola veka. Pokazuje se da filmski zapis vremenom isplivava kao najmoćnija hroničarska registracija, gotovo istorijski izvor. Ako uspem da uradim još par projekata koje planiram, biće to lični filmski dnevnik – pola veka od 1965. do 2015.

* Ima li u konačnici mogućnost da film na ovaj način na koji ga Vi radite pokrene i otvori neka važna pitanja u društvu?

To film može, to se dešava. On je neverovatno sredstvo komunikacije i magnet. Već kada ste uputili poziv ljudima koji vas zanimaju, i pitate ih da li hoće da učestvuju u zajedničkom poduhvatu, dobijete pedeset posto spremnih da sarađuju. Ostali, iz raznih razloga ne žele da se eksponiraju javno. Polovina ipak misli da to što imaju da kažu zavređuje pažnju. Filmsko snimanje je sredstvo za uspostavljanje kontakta. Vidimo da filmovi i dokumentarni i igrani, otvoraju teme na koje pažnja u medijima nije fokusirana. Uzmite primer Michaela Moora. Važne teme stavljene pod tepih u Americi, gotovo svaki od njegovih filmova je otvorio. Na primer, ovo što je danas briga i histerija na temu masovnih ubistava po školama, on je o tome upozoravao u filmu pre deset godina. Pa temu socijalnog osiguranja, koju već godinama ne može da reši američki kongres, je otvorio pre drugih. A i sam sam otvarao polemike sa više naslova.

Od "Nezaposlenih ljudi", "Ranih radova", "Crnog filma", "Bruklin-Gusinja" i "Stare mašine", do "Tito po drugi put", "Marble Ass", "Kenedi trilogije" i "Stare škole kapitalizma"...

* Kako gledate na sve dominantnije procese revizije istorije spram razdoblja jugoslovenskog socijalizma koji su umnogome prisutni na ovim prostorima?

Ja tu vidim pokušaje da se socijalizam i antifašizam izbrišu i devalviraju. Ne novim podacima koji će dokazati da ih nije bilo, nego da se tabuiziraju sećanje i spominjanje. Jer su postsocijalističke vlasti u frci kad vide da više od pedeset posto stanovništva tvdi da se u socijalizmu živelo komfornije, dostojanstvenije, sigurnije. Da su funkcije i servisi države bili pouzdaniji. Školstvo, zdravstvo, saobraćaj i ostalo. Da bi devalvirao socijalizam ne možeš nijednom od onih ljudi iz Titove hijerarhije da prebaciš da su nešto registrovali na svoje ime, neku fabriku, deset ili dvadeset hiljada hektara, hotel, banju, bolnicu, lovište, ribnjak... To prosto ne može da se dokaže. Možeš da im prebaciš da su živeli u buržoaskoj vili, ali su te vile ostale gde su bile. Uglavnom ni danas nisu vraćene starim vlasnicima, nego u njima sedi današnja nomenklatura.

Dakle, šta se hoće i dobija revizijom istorije? Kaže se, jeste, nisu otimali za sebe i svoje potomke, ali su služili diktatorskom, zločinačkom režimu! I kaže se, sve češće, između fašizma i komunizma gotovo da nema razlike. Ovaj segment revizije je alatka kojom treba proizvesti maglu koja će skriti pohlepu današnjih vladajućih struktura, i činjenicu da je glavni rezultat ratova devedesetih postignut novom klasnom podelom, na štetu siromašenja radnog naroda.

Izjednačavanje komunizma i fašizma je namenjeno rehabilitaciji kolaboracije i kvislinga. Jer većina vladajućeg sloja, takozvana gospoda, kao i kler, iz svih krajeva okupirane Jugoslavije, podržavao je i Mussolinija i Hitlera i Rupnika i Pavelića i Nedića. I nije se lomatao po šumama od ’41 do ’44. I ostao je kada je navalila kuka i motika da nacionalizuje fabrike i zemlju. A danas, kada ta ista “kuka i motika” štrajkuje glađu, demonstrira ili preti da će pokazati “nelojalnost” na izborima, novokomponovani kapitalisti i gospoda dižu obrve, angažuju falange obezbeđenja da se ne ponovi primitivizam i haos koji nas je unazadio od 1945. do 1990.

NOVO IZDANJE UNDERHILLA

Underhill Fest 2013 – Submit your film

Thank you for your interest in submitting your film to the UNDERHILLFest 2013. Submissions are now open.
You may click the “Download application” button below to start the application process.
Before you begin, please read the Rules & Regulations document thoroughly.
Entry deadline: April 15th 2013.
UNDERHILLFest 2013 Entry Form

Rules and Regulations

Festival programmes

Film program consists of competitive and non-competitive parts.
Competitive program includes two selections: international and regional.
The international selection includes films from all over the world except those belonging to the regional selection.
The regional selection of films includes those produced in Albania, Austria, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Montenegro, Italy, Croatia, Kosovo, Macedonia, Hungary, Serbia, Slovenia and Romania.

Application requirements

Date of Production: Films completed after January 1, of the previous calendar year are are eligible for UnderhillFest.
Running time: Feature films with 40-180 minutes in duration.
Language: All screeners and films to be shown, except those in Croatian, Serbian and Bosnian, must haveEnglish subtitles.
Formats: HDV, DVCam and DV
Rights and permissions: Directors, producers and various owners’ rights holders may apply with their respective films for the competitive part of the festival. It is expected that they have regulated their rights to have their movies taken to festivals.

Application procedure

Please send filled application to office@underhillfest.me . The application must contain:
- A brief synopsis of the film in English;
- Three photos of good quality (suitable for printing);
- Dialogue list in English;
- A photo and a biography of the director (in English), and
- Promotional material in electronic form (posters, press kits, etc.)
Upon application, please send a DVD screener to:
UNDERHILLFest
Njegoševa 34
81000 Podgorica
Montenegro
Application is free of charge. All incoming costs are borne by the sender; all outgoing costs are borne by the organizer.

Selection and presentation

The selection of films is made by the director and the art director of the festival. Number of selected films for the showcase depends on their duration. Each of the selected films at the festival will be shown no more than two times.In order to promote the winning films of the festival, UnderhillFest retains the right to non-nommercial presentation of such films, without any special financial compensation, notifying the owner’s right holder about it.

Awards and jury

UnderhillFest official awards are:
Dandelion for the best film in the international selection;
Dandelion for the best film in the regional selection;
Dandelion Audience Award for the best movie.
The jury consists is comprised of three prominent and internationally recognized filmmakers and critics, who will assessed according to their own criteria, at the same time respecting the Regulation for the Festival and of the work of the jury. For the international and regional categories the composition of the jury will be suggested by the director of the festival The Audience Award is awarded based on the average rating given by the audience after the screening, by means of filling out provided questionnaires or sending an SMS.

http://underhillfest.me/submitt-your-film-2/

AMNESTY NA FESTIVALU, KI IGNORIRA IZBRASANE

15 let ignoriranja Izbrisanih: FDF, Ljubljana


Dimitar Anakiev
KULTURNA PROTISLOVLJA KAPITALIZMA: "AMNESTY" NA FESTIVALU, KI IGNORIRA IZBRISANE

Med inštitucijami slovenske kulture, ki so povezane s filmom, ni veliko tistih, ki so ostale popolnoma zaprte za Izbrisane. Izjema je izključevalni Festival dokumentarnega filma (FDF) v Ljubljani. Niti v času, ko je Rubbed Out bil predvajan na največjem festivalu dokumentarnega filma na svetu, IDF Amsterdam, in takrat istočasno predvajan v tekmovalnem programu 7. Festivala slovenskega filma (odvijal se je v Cankarjevem domu!) Izbrisani nismo smeli niti pomoliti nos na Ljubljanski festival dokumentarnega filma, ki ga je ustanoviteljica Jelka Stregel predstavljala kot festival "anganžiranega" filma. Res je bil angažiran, ampak je smer njegove angažiranosti problematična. Gre za tipično mesto slovenske angažiranosti: doma nacionalist, zunaj kosmopolit in liberal. Podobno kot je pisatelj Boris Pahor v Italiji levičar, v Sloveniji pa desničar.
Tudi pozneje, ko je moj drugi film na isto temo, Državljan A.T. predvajan v prime time na TV Slovenija in tako doživel svojih prvih 100.000 gledalcev, je "angažirani" FDF spet ignoriral Izbrisane.
Letos je Jelka Stregel napredovala do selektorice nacionalnega festivala in tam seveda takoj izključila iz programa moj tretji film o izbrisanih: Slovenija moja dežela, ki seveda ni bil sprejet niti v program "angažiranega" Festivala dokumentarnega filma v Ljubljani.
Zanimivo je, da Amnesty International Slovenije, ki se je zadnje čase zelo angažiral okrog Izbrisanih priključil inštituciji, ki ignorira Izbrisane. Še večji paradoks je, da je na ta festival kot selektor pripeljan advokat Izbrisanih Andrea Saccucci. Če bo fake angažiranost glavna strategija v zagotavljanju človekovih pravic v Sloveniji, potem je to resen problem. Ne vem ali so Saccucciju res povedali na kakšenem festivalu bo bio selektor? Ne vemo niti to ali bo Amnesty Saccucciju predvajal tudi kakšen film o Izbrisanih. Kdo ve, morda bi ga le zanimal?

SLOVENIJA, ČIGAVA DEŽELA?

Po premieri dokumentarnega filma Slovenija moja dežela so ob scenaristu in režiserju Dimitru Anakijevu (desno) spregovorili še Irfan Berišević, Dominik Nemec in Uršula Lipovec Čebron
Foto: ROBI ŠABEC

(Tekst v Primorskih novicah, 28.02.2013)
http://www.primorske.si/Kultura/Slovenija-cigava-dezela-.aspx


LJUBLJANA> V sredo 26. februarja, natanko 21 let po tem, ko je iz registra državljanov brez opozorila odstranila približno 25.000 ljudi, so v Kinodvoru pripravili premiero dokumentarnega filma Slovenija moja dežela. Posnel ga je Dimitar Anakiev, tudi sam eden od izbrisanih, ki se je izbrisu posvetil že v dveh svojih prejšnjih delih (Rubbed Out, Državljan A. T.).
V predstavitvi dokumentarca Slovenija moja dežela so med drugim zapisali, da gre za film o izkoreninjenosti in človeški potrebi po družbeni pripadnosti.

Dimitar Anakiev (1960, Beograd) je neodvisni filmar, pisatelj in pesnik. Leta 1986 je diplomiral na Medicinski fakulteti v Nišu in nato sedem let delal kot zdravnik. V Slovenijo se je preselil leta 1987, a bil 26. februarja 1992 izbrisan. Naslednjih deset let je bil prisiljen živeti brez osebnih dokumentov. V tem času je kupil majhno video kamero in z namenom, da prikaže sebe in druge ljudi z obrobja družbe, začel svojo filmsko kariero. Za dokumentarec Amigo je leta 2003 prejel nagrado vesna.

Anakiev beleži zgodbi dveh izbrisanih - Nisveta Lovec in Irfan Berišević sta po osamosvojitvi zamenjala kulturno identiteto in se poskušala vključiti v novo okolje: Nisveta se je, denimo, spreobrnila iz islama v krščanstvo, postala je prepoznavna članica Baptistične cerkve v Ljubljani, kjer poje v cerkvenem zboru ... Zadnji v nizu filmov scenarista in režiserja Dimitra Anakieva (ki je tudi predsednik Zveze Izbrisanih Slovenije) tako skozi dve, vsebinsko nadvse močni, osebni zgodbi spregovori o širši, univerzalni metodologiji kršitve človekovih pravic delu državljanov Republike Slovenije in na filmsko subtilen način izriše konkretne posledice banalnega, birokratskega a natančno določenega postopka izbrisa. “Prikrito izvajanje nacionalistične politike v postkomunistični državi je povzročilo veliko težav v razumevanju, kaj se je v resnici dogajalo v zgodbi o izbrisanih. To je moj tretji film o izbrisanih in poskusil sem iti karseda daleč v iskanju pravih vzrokov in motivov. Pri preoblikovanju kafkovske zgodbe v sodobni diskurz vsakdanjega življenja sta mi bila v veliko pomoč izjemna akterja, Nisveta in Irfan. Zgodba se odvija na Balkanu, a se lahko pripeti tudi kjerkoli drugje,” je filmu na pot zapisal Anakiev.
V pogovoru, ki je sledil projekciji, so se Anakiev, Irfan Beširević (nastopajoči v filmu), Dominik Nemec (odvetnik, ki zastopa Zvezo Izbrisanih Slovenije) ter moderatorka Uršula Lipovec Čebron (Filozofska fakulteta) dotaknili, pravnih, političnih, socialnih, predvsem pa etičnih posledic, ki so celo po razsodbi Evropskega sodišča še vedno deležne le sprenevedanja odgovornih.
Anakiev, ki je pred dokumentarcem Slovenija moja dežela posnel že dva s tematiko o izbrisu, je na ljubljanski predstavitvi še dodal, da so njegovi zadnji filmski projekti deležni vse močnejše (politične) cenzure in kot enega od osrednjih, konkretnih razlogov navedel dejstvo, da prav v teh svojih filmih omenja Janeza Janšo, kot nekdanjega komandirja Titove delovne brigade (v Kobaridu).
Da pa Dimitar Anakiev, ki je bil leta 1992 tudi sam ne le izbrisan, temveč iz svojega doma v Tolminu tudi deportiran v tujino, o omenjeni tematiki še ni rekel zadnje besede, je zbranemu občinstvu pojasnil v sklepnem delu pogovora: “V naslednjem dokumentarnem filmu, ki ga želim posneti, bi rad spregovoril o ilegalnih deportacijah, ki so doletele del izbrisanih. V kolikor bi lahko pogojno rekli, da je zgodba o izbrisanih svetlejša plat izbrisa, pa je deportacija in izgon iz Republike Slovenije prav gotovo najbolj temna plat tega izbrisa, ki se je za marsikoga končala tudi tragično.”
ROBI ŠABEC

KOMENTAR (bralca časopisa): -->
mare | 28. februar 2013 10:47
-->
Repriza političnih marionet Šli smo iz dežja pod kap. Politične igrice se bodo nadaljevale tudi po padcu vlade JJ in ustoličenju nove predsednice. Da ne bi kdo še imel kakršno koli iluzijo, da se bo res kaj spremenilo, da bo kaj bistveno drugače ali celo bolje. Gre preprosto še za en velik nateg v celi seriji, http://za-misli.si/kolumne/elena-pecaric/819-repriza-politicnih-marionet

KINO DVOR: Premiera SLOVENIJA MOJA DEŽELA

Dvorana, 26. 02. 2013 17:00

Premiera!

Slovenija moja dežela

Slovenija moja dežela

Projekciji sledi pogovor z gosti.

Tedenski spored

Pogovarjali se bodo: Dimitar Anakiev (predsednik Zveze Izbrisanih Slovenije in režiser ter scenarist filma), Nisveta Lovec (nastopajoča v filmu), Irfan Beširević (nastopajoči v filmu) in Dominik Nemec (odvetnik, ki zastopa Zvezo Izbrisanih Slovenije). Moderatorka Uršula Lipovec Čebron.

zgodba
20 let po osamosvojitvi od Jugoslavije pride v Slovenijo ameriški televizijski producent Dale Hurd. Raziskuje primer izbrisanih in sreča dva pripadnika bošnjaške skupnosti – Irfana in Nisveto. Oba sta po osamosvojitvi zamenjala kulturno identiteto in se poskušala vključiti v novo okolje. Nisveta se je spreobrnila iz islama v krščanstvo ter postala prepoznavna članica Baptistične cerkve v Ljubljani, kjer poje v cerkvenem zboru. Po drugi strani pa se zdi, da Irfan še vedno živi v časih jugoslovanskega samoupravljanja – postal je član Kluba brigadirjev mladinskih delovnih brigad. Slovenija moja dežela je film o izkoreninjenosti in človeški potrebi po družbeni pripadnosti.
26. februarja 2013 bo minilo 21 let, odkar je Slovenija iz svojega registra državljanov brez opozorila odstranila okoli 20.000 ljudi. Dokumentarec Slovenija moja dežela je zadnji v nizu filmov Dimitra Anakieva (ki je tudi sam eden od izbrisanih) o tem najhujšem primeru kršitve človekovih pravic v zgodovini samostojne Slovenije.
iz prve roke
»Prikrito izvajanje nacionalistične politike v postkomunistični državi je povzročilo veliko težav v razumevanju, kaj se je v resnici dogajalo v zgodbi o izbrisanih. To je moj tretji film o izbrisanih in poskusil sem iti karseda daleč v iskanju pravih vzrokov in motivov. Pri preoblikovanju kafkovske zgodbe v sodobni diskurz vsakdanjega življenja sta mi bila v veliko pomoč izjemna akterja, Nisveta in Irfan. Zgodba se odvija na Balkanu, a se lahko pripeti tudi kjerkoli drugje.«
- Dimitar Anakiev, režiser
portret avtorja
Dimitar Anakiev (1960, Beograd) je neodvisni filmar, pisatelj in pesnik. Leta 1986 je diplomiral na Medicinski fakulteti v Nišu in nato sedem let delal kot zdravnik. V Slovenijo se je preselil leta 1987, a bil 26. februarja 1992 'izbrisan'. Naslednjih deset let je bil prisiljen živeti brez osebnih dokumentov. V tem času je kupil majhno video kamero in z namenom, da prikaže sebe in druge ljudi z obrobja družbe, začel svojo filmsko kariero. Uspeh njegovih filmov (med drugim je dobitnik nagrade vesna) mu je omogočil, da je to kariero nadaljeval – kot producent, režiser in učitelj.
kritike
»Četudi g. Anakiev pripoveduje zgodbo skozi svojo osebno izkušnjo, uspeva prikazati življenja izbrisanih skozi veliko različnih dimenzij in tako ponuja celostno sliko.«
- Nataša Posel, direktorica Amnesty International Slovenija
»G. Anakiev je sočuten umetnik, ki išče načine za izboljšanje življenj svojih subjektov, prinaša pozornost zanemarjenim in je pri tem eden redkih in vitalnih talentov. Anakiev je razvil svojo metodologijo dokumentarnega delovanja, ki mu omogoča, da spremlja usode junakov različnih nacionalnosti, istočasno pa predstavlja resničnost socialnih, političnih in ekonomskih okoliščin ...«
- Želimir Žilnik, režiser

http://www.kinodvor.org/spored/slovenija-moja-dezela-45422/

ŽILNIKOVA ROVOVSKA BORBA ZA TERRA FILM

Želimir Žinik za vreme snimanja filma Poslednji Žilnik, 2006,  foto Jovica Krstić








Objavljujem Žilnikovo pismo političkim organima Vojvodine, jer je vrlo ilustrativno za trenutak a i mesto u kome živimo. Podseća me pomalo i na moje uzaludne apele slovenačkoj političkoj strukturi. Dobronameran čovek stvarno može videti ušta smo potopljeni i kako izgleda život na ovim prostorima u batrganjima sa nesposobnom a pohlepnom nomenklaturom. Eve Želimirovog pisma u celini:



Terra film,A.d.za kinematografiju
21000 Novi Sad
Futoška 66
Telefon:021 548633
Matični broj:18169055

SKUPŠTINA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ODBOR ZA OBRAZOVANJE, NAUKU, KULTURU,OMLADINU I  SPORT

NEZAKONITIM  POSTUPCIMA NEKIH ORGANA  POKRAJINE  I  REPUBLIKE SRBIJE  NANOSI  SE  OZBILJNA ŠTETA  KULTURI VOJVODINE

Poštovani!
Pre godinu dana,24.januara 2012,poslali smo vam Predlog da  se održi   sednica Odbora na kojoj bi se razmotrili problemi nastali administrativnim propustima službi i izvršnih organa.Nikakav odgovor na naše pismo nismo dobili.

U Predlogu smo napisali:

Predlažemo  da zakažete  sastanak    Odbora, na kojem će biti pozvan    Sekretatrijat za kulturu i javno informisanje Vlade Vojvodine,Pokrajinski javni pravobranilac,Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu I nacionalne manjine. Na više sastanaka u Izvršnom veću (danas Vlada) su raspravljani predlozi pomenutih organa, da se  obustavi zakonski tok privatizacije, a da se pronadje modus  "transformacije Terra filma.A.d.", te pretvaranja   akcionarskog društva -  preduzeća, u ustanovu Pokrajine.Kako za te predloge nije,ni posle više godina natezanja, nadjena  zakonska i finansijska osnova ,došlo se do inicijativa da se angažuje Republička direkcija za imovinu Republike  Srbije. Da Direkcija  "utvrdi udeo državne svojine u imovini Terra Ad", da bi se po tom osnovu akcionarsko drustvo "podržavilo".Republička direkcija za imovinu  , protivno zakonskom roku od 180 dana, više od 1000 dana "traga za udelom državne svojine". Ne mogavši da ga nadje , niti da nadje zakonski osnov,(jer je Terra film izvršila svojinsku transformaciju na osnovu Zakona,još 1993 godine, kada su deoničari otkupili i platili 100 % vrednosti firme, procenjene od strane državnih organa),Direkcija je pribegla falsifikovanju  isprava ,o čemu smo   obavestili  pokrajinske i republičke organe.Direkcija je ,takodje,  odlučila  da  pokrene   sudski postupak,pošto je Terra odbila da potpiše sporazum sa Direkcijom,koji je ona sačinila, sa   falsifikovano navedenim  izvodima  iz zemljišnih knjiga, i ulozima akcionara. Direkcija, preko Suda, traži  da  Terra plati kaznu od 50.000 evra jer je u filmskoj proizvodnji koristila državna sredstva.Sudski postupak, pokrenut ovako apsurdnom logikom, traje skoro dve godine, kod Privrednog suda u Novom Sadu.(P 1547/2011).Direkcija i dalje, preko Javnog pravobranioca,  podmeće falsifikovana dokumenta kao dokaze,te proces nije mogla da dobije. O svemu rečenom,upoznajte se kroz priloge,uz ovaj dopis.(Petnaest segmenata.)
Mi ponavljamo  predlog,od prošle godine:zakažite sastanak Odbora,sa temom Terra filma A.d.,što je moguće hitnije.
                                                    ........
Vakuum u koji su propusti I nekompetetni postupci nekih administrativnih organa Pokrajine I Republike ubacili Terra film AD, TRAJE VEĆ SEDAM GODINA.
Ovde  iznosimo genezu celog slučaja i prilažemo  dokumene.Komplertna dokumentacija se nalazi i u Vladi ( Izvrsnom veću) Vojvodine,u Agenciji za privatizaciju, u Republičkoj direkciji za imovinu i Privrednom sudu.Skrećemo pažnju Odboru za kulturu da sada  izlazi na videlo,kako se nezakonite radnje preduzimaju u cilju devastacije Terra filma, sa namerom da se  generiše stečaj i da se  uvede prinudna uprava.Da li se to radi za dobrobit kulture u Vojvodini?Da li je Terra film,ijednim svojim poslovnim,repertuarskim, koprodukcionim potezom,načinila štete vojvodjanskoj kulturi?
Ne vidi se drugi cilj opstrukcija ,nezakonitih postupaka I sedmogodišnjg administrativnog mrcvarenja,sem da se  ekonomski uništi firma, da joj se smanji trzišna vrednost,da se,ujedno, moralno devalvira . Da bi se mogla , špekulantskim preuzimanjem,"burazerskom privatizacijom",pribaviti  korist  subjektima povezanim sa kreatorima nezakonitih postupaka.Ta planirana  dobit, ma kakva da je, daleko će biti manja,od načinjene štete.
Poražavajući rezultati "administrativne obrade" Terra film A.d., će se narednih nedelja i meseci materijalizovati:doći će do popisa i otudjivanja pokretne imovine,na ime naplate troškova koji nisu ni načinjeni.
Dakle,neposredno smo pred popisom, prodajom (i  verovatnim uništenjem ili gubljenjem) pokretne imovine, koja obuhvata staru filmsku tehniku, muzejske vrednosti ,filmsku arhivu i dokumentaciju.
Veći deo novije tehnike - kompjuteri,elektronska tehnika i rekorderi, već su ukradeni  u dve provalne kradje,poslednjih godina. Policija nikada nije pronašla počinioce.I o tome dostavljamo dokumentaciju u prilogu.
Izlažemo  hroniku devastacije  značajne adrese kulturnog I umetničkog stvaralaštva APV.
U prilogu 1.  Zaključci Izvršnog veća Vojvodine br.3-00024/2006 i broj 3-0064/2007 godine ,kojima se predlaže Ministarstvu za privredu i Agenciji za privatizaciju da se A.d.Terra film izuzme iz postupka privatizacije.Razmotrite tekst i argumentaciju ovih Zaključaka. Oni sadrže: netačnu  tvrdnji da je Terra film jedini filmski proizvodjač sa sedištem u Vojvodini.Zadužuju organ koji nema zakonske ingerencije  da u roku od 60 dana  preduzme  organizacionu i statusnu transformaciju preduzeća i formira Filmski muzej Vojvodine.
 Zaključci nikada nisu realizovani niti  potkrepljeni skupštinskom odlukom (Pokrajine ili Republike) i  stavkom u budžetu.
 Prilog 2.Skupština akcionara Terra film A.d.,  Zaključke I.V. prihvata , nemajući saznanja da za njih nije obezbedjena zakonska osnova.
Donosimo  odluku da se dalja filmska snimanja i ekipe ne planiraju, jer predstavnici Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, na inicijativu Sekretarijata za kulturu, obilaze Terra film, premeravaju, planiraju gradjevinske adaptacije, izložbene prostore,itd.Dok Sekretarijat ,navodno, "radi na statusnoj transformaciji".Pišemo Izvršnom veću da konzekvence Zaključaka znače da će poslovanje,sa tržisnih uslova, biti prebačeno na budzet.Da je na Izvršnom veću,da to,u skladu sa   propisima i učini.
Razmotrite ,u prilogu, naše dopise  broj 17-2/06-07 i  25-3/07,od 23.jula 07, Izvršnom veću  Vojvodine,kao i dopis broj 25-4/07, od 20 septembra 07 Potpredsedniku Izvršnog veća.Iz tih dopisa se  vidi da pravovremeno  postavljamo pitanje o održivosti  namera Izvršnog veća.Nikada na ove dopise nismo dobili odgovore.

Prilog 3. Rešenje broj 914/03-RPP ,Agencije za privatizaciju
Tokom 2007 godine,u skladu sa  Zakonom o privatizaciji, Agencija preduzima obiman postupak:provere svih dokumenata preduzeća,poslovanja, imovine,  registracije i prve svojinske transformacija iz 1993 godine.Na osnovu obavljenih provera,Agencija donosi Rešenje o Programu konačne  privatizacije,  broj 914/03-RPP, 16.04 2008.U Rešenju je i odluka da će se društveni kapital prodavati putem aukcijske prodaje.
S obizorom da je devedesetih,kada je  hiper inflacija zaustavljena, izvršena u svim privatizacijama valorizacija akcionarskih uloga,Republička agencija za procenu vrednosti društvenog kapitala donela je  Odluku, koja  je upisana kod Privrednog suda u Novom Sadu:Društveni kapital  Terra filma iznosi:939.603,98 dinara , a akcijski kapital 5.048,75 US dolara,u dinarskoj priotivvrednosti - 31.075,56 dinara.Što u procentima iznosi:96,8% društvenog kapitala, a 3,20142 % akcijskog kapitala.Deoničarsko (kasnije akcionarsko društvo) posluje na tržistu, samostalno i sa potpunom odgovornošću.Konačnom privatizacijom, do kraja 2007 godine,društveni kapital će se prodati kupcu,koji je obavezan da nastavi delatnost.Kupac će poslovati sa akcionarima, ili od njih akcije otkupiti,kao što je obavezan da poštuje i  prava Zakona o radu.
U Rešenju Agencije za privatizaciju je navedeno da je društveni kapital 97,07%,a akcijski 2,93%.
Po dopisima koje Terra film A.d.dobija od Agencije za privatizaciju i posetama procenitelja,stiče se utisak da Agencija,do sredine 2008 godine,  ne uzima u obzir zahteve Izvršnog veća.
Prilog 4.Dokument Sekretarijata za kulturu I.V broj 106-642-00007/2007-02 ,od 7.,maja 2008.
 Iz pokrajinsjkog Sekretarijata za obrazovanje i kulturu se upućuje  predlog Ministarstvu kulture Srbije,da interveniše kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja,da bi se poništio Program privatizacije Terra filma, A.d. Taj dopis iznosi   netačne tvrdnje :A) da je Terra film jedini filmski prizvodjač u Vojvodini.Na sajtu istog Sekretarijata mogu se naći najmanje 15 drugih filmskih produkcija iz Vojvodine koji svake godine konkurišu i dobijaju podršku Sekretarijata.B)zatim se tvrdi da je Terra od izuzetnog značaja i od opšteg interesa za kinematografiju  i kulturu Vojvodine.Značaj,  po ostvarenim filmskim rezultatima,  nije mali.Ali, nije Terra film uživala nikakav poseban ili privilegovan status, kako dopis sugeriše. Obrnuto, podrška davana za projekte Terra filma je bila  ispod podrške date drugim producentima u Vojvodini  ,kako za proizvodnju, tako i za promociju, i nastupanje na stranim festivalima.Terra film je veći deo ulaganja u filmove obezbedjivala samostalno,  koproducentskim ugovorima. D)u Dopisu se  netačno kaže da je Izvršno veće vlasnik 96% zgrade Terra filma.Kada je i tokom sudskog postupka P.1547/11 Tužba tvrdila da je Terra film "kompletno finansirana od strane Pokrajine",zatražili smo od Sekretarijata za kulturu I.V. podatke koji tu tvrdnju dokazuju ili ne.Kako  podatke nismo dobili, obratili smo se Povereniku za informacije od javnog značaja i dobili ,dopisom 06-00-00162/2012-03 tačne podatke, koje  dostavljamo takodje u ovom prilogu.Iz tih podataka sledi:delatnost Terra filma, ne samo da nije "kompletno finansirana", nego ni dinara nije dobijeno za plate,struju,troškove zgrade,itd.Od svih  filmskih produkcija u Vojvodini,Terra film je  dobijala proporcionalno najmanje iznose podrške na konkursima,mada je po obimu i kvalitetu njena produkcija najuspešnija.To se vidi  iz dokumenta br.06-00-162/12-03 Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje,poslato na zahtev Poverenika.Na  konkursima je dobijeno,ukupno  17,5 (sedamnaest i po ) miliona dinara, za realizovana 4 dugometražna filma.("Kenedi se vraca kući", "Evropa preko plota", "Peščanik", "Kenedi se zeni".)Pored  tih filmova, Terra film je u navedenom periodu ,uradila još dva  dugometražna filma ("Petrovaradinsko pleme"  i "Dunavska sapunska opera"),kao i četrdeset i jedan dokumentarni film.Ukupan iznos koji je dobijen na konkursima  je zapravo na nivou podrške koja se u Pokrajini daje za jedan ili dva dugometražna filma.( Na konkursima  ili po odlukama funkcionera, iz budžetske rezerve.)
Prilog 5. Agencija za privatizaciju br.10-1688/08-914-03,od 17.06 2008
                       Sekretarijat za obrazovanje i kulturu broj 106-3-00017/2008-3, od 20 .juna 2008
Agencija za privatizaciju je objavila Javni poziv za aukciju Terra filma.Na taj su se poziv javila  četiri kupca i otkupila Prospekt privatizacije.Medjutim, Agencija za privatizaciju dana 17.06 2008 donosi odluku o izmeni Javnog poziva - aukciju odlaže za kasniji datum.Obrazloženje koje smo dobili je glasilo:"imamo   iz Pokrajine urgenciju o odlaganju." Da je aukcija održana,  Budžet bi prihodovao više od pola miliona evra,a Zakon bi primorao kupca da delatnost Terra filma nastavi, u skladu sa Zakonom.
Insistiranje na delovanju,van zakonskih osnova se nastavlja.U prilogu,  dokument Sekretarijata za obrazovanje i kulturu broj 106-3-00017/2008-3, od 20 .juna 2008, kojim se formira Stručni tim koji bi trebalo da  "prevede" privredno društvo u pokrajinsku ustanovu.
Prilog 6. Na sastanku Stručnog tima, 3. oktobra 2008,kojim predsedava Pokrajinski sekretar za kulturu, su i Pokrajinski javni pravobranilac kao i viši savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za propise,upravu i nacionalne manjine i drugi.Tu se ističe da je uspeh što je intervencijom, već četvrti put, odložena aukcija.Pa se, dalje,  voluntaristički proglačava da  je Terra AD "dobro u opštoj upotrebi i dobro od opšteg interesa."
Po kom osnovu je to zaključeno?Da li postoji ijedan dokument da AD Terra film ima status "opšteg dobra"?Da li je Terra film  A.d.igde naznačena u postojećem Zakonu koji reguliše status opšteg dobra i posebnog interesa?Da li su privatna lica, akcionari,  i filmski umetnici, dužni da finansiraju i staraju se za "opšte dobro", čitavih  dvadeset godina? Zar ne bi u Vojvodini,za "opšte dobro",po istoj logici, trebalo proglasiti i podržaviti bar dvadeset privatnih produkcija,filma,muzike,grafičkih studija i štamparija, koji od Pokrajine dobijaju na konkursima, -  deset,dvadeset puta veća sredstva nego Terra film A.d.?
Razmotrite  Misljenja stručnog tima,u prilogu.Ovako olako, nisu administratirali   "stručni timovi" ni  kada su  se osnivane zemljoradnicke zadruge 1947 godine!
Prilog 7.Pokrajinski Sekretarijat za kulturu  obraća se Ministarstvu kulture Srbije 16.oktobra 2008 godine, dopisom 106-3-00017/2008/4 u kojem predlaže  trajno obustavljanje privatizacije A.d. Terra film.Pismo je u prilogu.Iznosi se ideja da se "privredni subjekt ugasi, a njegova celokupna imovina dodeli Autonomnoj pokrajini Vojvodini u cilju organizovanja nastavka delatnosti Terra filma..."
Velika je   je doza nerealnosti, kada se  umetnički i tehnoloski složena proizvodnja, koja  obuhvata  rad :scenaristike, režije, glume,snimanja,scenografije, komponovanja muzike, montaže,pravljenja pirotehničkih efekata,a ima i  stručni tim finansijskog i organizacionog sektora,   predlaže "na dodelu",Pokrajini u cilju "nastavka delatnosti Terra filma".Kako  da Sekretarijat za kulturu u komunikaciji sa Ministarstvom za kulturu, ni jedniom rečju ne pomene i ne povede računa o autorskim i koprodukcionim pravima, koja su inkorporirana  u  imovinu - a o kojima  Sekretarijat i Ministarstvo  imaju dokumentaciju, jer su dobijali detaljne izveštaje,o nastanku svakog filmskog dela.Kako da se uopšte ne vodi  računa o vlasničkim pravima  akcionara,čiji su novčani ulozi registrovani kod svih državnih organa,kada je izvršena vlasnička transformacija, 1993 godine?Kako da se  ne vodi računa o pravima zaposlenih radnika, koje garantuje Zakon o privatizaciji i koja su normalno,priznata Prospektom privatizacije?
Pogledajte  argumentacuju dokumeta 106-3-00017/2008-4:tačno se kaže da je Osnivač Terre filma 1986 godine Samoupravna zajednica kulture Vojvodine.Da je  obezbedila osnovna sredstva za početak rada. Ali nije li, u ono vreme,svaki privredni subjekat, od Avala filma, Dunav filma, Zvezde filma,Subotice filma - bio  osnovan od strane SIZA kulture ili opštine?Nije li Jugoalat ,Naftagas, šećerane i hiljade drugih privrednih subjekata osnovano od strane Pokrajine, opštine , SIZOVA? I nisu li sva ta preduzeća,ulazila  u proces privatizacije -  na osnovu zakona, od početka devedesetih?
U Sekretarijatu za kulturu IV Vojvodine se do detalja  zna da je Terra PRIVATIZOVANA U SKLADU SA ZAKONOM 1993 godine. Inicijativa da se  privatizacija sprovede data je,inače, od strane Izvršnog veća Vojvodine, kadu  su  ukinute mnoge ingerencije Vojvodine, pa i  raspisivanje konkursa  za podršku kinematografiji.
U prilogu:Rešenje Agencije broj:943/93;Potvrda o uplati Agenciji
Tvrdje u dokumentu  pokrajinskog Sekretarijatu za kulturu "S obzirom na to da je SIZ kulture Vojvodine isplatio zgradu I opremu Terra filma, znači da je imovina Terra filma, iako se vodi kao mešovita svojina, u suštini državni kapital" - SU NETAČNE .U prilogu je  I Odluka SIZA kulture Vojvodine broj:01-2/45 od 29.decembra 1986 u kojoj se, u tački 7 kaže:Sredstva se obezbedjuju bez obaveze vraćanja.Nakon konstituisanja ,Osnivač će obezbediti uslove rada Radnoj organizaciji za proizvodnju filmova na načelima slobodne razmene rada.Dakle, I činom osnivanja, TERRA  FILM NE DOBIJA status pokrajinske ustanove.
Kada su,  1993 godine, akcionari  uplaćivali svotu na koju je procenjena CELOKUPNA IMOVINA TERRE FILMA,to je bilo ondašnjih  milijarda dinara.U  vreme isplate,sa tim iznosom   se moglo otkupiti deset  trosobnih stanova.Na osnovu kog propisa , sa kojim pravom I sa čijim odobrenjem,Sekretarijat za kulturu  pokušava da anulira vlasničke uloge akcionara?
Pogedajte, u prilogu, potvrde o uplati deonica, u iznosu 966.252.000 dinara, kao I potvrdu da su sve obaveze prema fondovima,po Zakonu, izmirene u celosti.
U prilogu:List nepokretnosti Br.KO 802158 u kojem je registrovano da je nosilac PRAVA SVOJINE  na  zgradi u Futoškoj 66,Terra film.
 Zapisnik iz Opstine Novi Sad broj 951-50/93-1 kojim se potvrdjuje da je vlasnik nepokretnosti u celosti,AD Terra film I da tereta nema.
Ne samo da je se predlaže nezakonita "eksproprijacija", nego se demonstrira  BAHATOST I  POHLEPA, kada nenadležni administrativni organi (koji inače  vode računa o svakom dinaru otpremnine, za svoje službenike ) zahtevaju  brisanje  iznosa  akcija koje su uplaćene državi.
.Prilog  8 Ne nalazeći  zakonske osnove ,pokrajinski Sekretarijat za kulturu i Ministastvo za kulturu Srbije su krenuli da  preko partijske veze, "pronadju prečicu" , da se zaobidju zakoni.Zaključeno  je da ministar kulture Bradic, iz G17 + urgira u  Agenciji za privatizaciju,preko članova G 17+ da se nadje rešenje.Ono je nadjeno na bazi netačnih   informacija  Stručnog tima , kako smo videli  u priloženim dokumentima. Kada je konstatovano  da je Tera Ad. u, suštini, državno vlasništvo. Republička direkcija za imovinu  od Terra filma  pismom broj :46-589/2008-04, 3.novembra 2008 traži dokumente,inače već u posedu Agencije za privatizaciju,Sekretarijata za kulturu,Agencije za privredne registre.Terra  dostavila svu traženu dokumentaciju. U isto vreme, Agencija za privatizaciju nastavlja da zakazuje aukcije, te ih, u poslednji čas,na zahtev Izvršnog veća, otkazuje.U prilogu dopis Agencije  broj 10-3016/00-914,od 16.10.2008
Stiže novi zahtev Direkcije za imovinu  , broj 46-589/2008 od 3.februara 2009,da se izvade sveži izvodi iz Registra privrednih subjekata, i Zemljišnih knjiga.I to odmah biva izvadjeno  i poslato Direkciji.
Terra  poziva  Agenciju za privatizaciju i Direkciju za imovinu,  da prestanu sa  opstruiranjem Zakona.Pogledajte naše pismo 36-4/08-09 od 24 februara 2009 godine.Ostali navedeni dopisi su takodje u prilogu.
Prilog 9. Skupština Akcionara AD Terra filma, 12.11.2008 razmatra situaciju nastalu administrativnim vakuumom, izmedju službi  Pokrajine i Republike.Vakuum kreiran netačnim interpretacijama  podataka,vlasništva,akcionarskih uloga,autorskih prava i prava zaposlenih.Skupština  akcionara  donosi Zaključke koji se  šalju I.V. Vojvodine, Stručnom timu, Agenciji za privatizaciju. Taksativno izlažemo  sve šta je potrebno  ispoštovati,da ne dodje do kršenja zakona.Zaključci Skupštine akcionara u prilogu.
Prilog 10. Dokument Agencije za privatizaciju broj 914-1910/09 od 19.10 2009  koji   izričito kaže  da je "postupak kontrole uskladjenosti dokumentacije subjekta privatizacije sa propisima uspešno okončan".Dakle,po dokumentaciji,Terra film A.d.je privredni subjekt koji posluje u skladu sa zakonima.Medjutim, od Terre filma  se traži  "informacije,o preduzetim aktivnostima u vezi organiozacione i statusne transformacije".Apsurdno.Ono sto  je u nadležnosti  Skupstine Vojvodine i Srbije i Vlada, - a nikako Terra filma - Agencija za privatizaciju 19.10.2009 traži da bude "isporučeno" od Terra filma.Očigledna konfuzija usled nepoštovanja zakona i nekompetetnosti.Dokument u prilogu.
Prilog 11.Kako su svi papiri isproveravani po nekoliko puta,te nije nadjeno da je "Terra film AD  "državna svojina",Republička direkcija za imovinu,pribegava nečuvenom  potezu:šalje Terra filmu AD, na potpis Sporazum, u kome se   traži da prihvatimo falsifikovanje državnih isprava.Podatci su tako falsifikovani da se umesto prava vlasništva, što je upisano u zemljišne knjige,traži "prihvatanje" prava korišćenja, a da se akcionarski ulog smanji gotovo na nulu,"prepravljanjem" izvoda iz APR! Te da po toj, "novo kreiranoj realnosti" -Terra Ad. "nestane"!
U prilogu:dopis Republicke direkcije broj:46-589/2008-04,od 5 marta 2009 godine
Prilog 12.Na Skupstini akcionara Terra film A.d.13.aprila 2009 se donosi odluka, da se ne prihvati Predlog sporazuma  koji je predložila Republička direkcija za imovinu Republike Srbije,dopisom 46-589,primljenog 18.marta 2009 godine.
Razlozi neprihvatanja su: netačno,ili falsifikovano predstavljanje  dokumenata iz APR, Zemljišnih knjiga,Agencije za privatizaciju,SIZA kulture i drugih državnih organa.
Odmah smo uputili dopis Pokrajinskom sekretaru za kulturu Izvršnog veća i Predsedniku stručnog tima za pripremu mera o rešavanju pravnog statusa A/D Terra film,u kojem dajemo obaveštenje:a)o neprihvatljivim Predlozima Republičke direkcije b)o razlozima našeg odbijanja  tih predloga i c) o potrebi da Stručni tim raspravi ova pitanja, ne zabijajući glavu u pesak.Dopis u prilogu.Nikada odgovor nismo dobili.
Takodje:Dopis Terra filma broj :36-6/08-09,od 15.aprila 2009 godine, upućen Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije.
Ujedno,  uputili smo  dopis Vladi Republike Srbije,zahtevajući da se spreči višegodisnje nezakonito postupanje u ovom slučaju.Te da se interveniše u vezi  protivzakonitih pokušaja Reppubličke direkcije, da falsifikuje državne isprave.U prilogu je i dopis Terra filma,9/1-2010, Vladi RP Srbije.
Očigledno,2010 godine nije bilo političke volje da se nezakonite radnje obustave i sankcionisu.
Prilog 13.
21.juna 2011 Vlada Republike Srbije (Republička direkcija za imovinu RS),koje zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, preko Odelenja u Novom Sadu   šalje Privrednom sudu u Novom Sadu TUŽBU protiv Terra film, A.d.,radi utvrdjivanja sredstava u državnoj svojini.Zahtevajući naplatu 5.100.000 dinara.U prilogu je Tužba, zasnovana na falsifikovanim dokumentima i apsurdnim zahtevima.Takodje je u prilogu ODGOVOR na Tužbu, Terra film, Ad.Sudski postupak traje godinu dana.Na ročistima nije iznesen ni jedan validni dokaz,u prilog Tužbe.Pravobranilaštvo je proces odugovlačilo, tako sto je stalno slalo novog zamenika, koji je tražio vreme za "upoznavanje sa spisima". Sudija donosi Rešenje  5.11.2012 da je TUŽBA POVUČENA.
Tužba, Odgovor na Tužbu i Rešenje Suda u prilogu.
Prilog 14.Agencija za privatizaciju status Terra film A.d. formalno drži u PREKIDU PROCESA privatizacije.Medjutim, donosi  Zaključke s tim u vezi,u kojima se eksplicitno vidi DA KRŠI ZAKON.Jer Zakon o privatizaciji  kaže da prekid može da traje najduže 180 dana.
Pogledajte u prilogu šest Zaključaka Agencije,tokom poslednjih godina. U njima  je Agencija sebi "dala", umesto  propisanih 180 dana, 1080 (hiljadu osamdeset) dana rok.I očigledno namerava da ga produžuje dostečaja i uvodjenja prinudne uprave u Terra film.
Prilog 15.U ovom prilogu ćete naći dokumente o provalnim kradjama u Terra filmu A.d.
Pozivamo Odbor da organizuje raspravu o gore iznetim pitanjima i preduzme korake koji bi  sprečili dalje štete.
Mogući novi vlasnik, kome je,eventualno, deo administracije  "obećao" Terru A.d., imaće nerešene odnose sa akcionarima I radnicima,te sa autorskim,koprodukcionim I vlasničkim pravima filmova.To će dovesti do višegodisnjih sudskih procesa.Namera da se Tera proglasi "državnom svojinom" I kada bi uspela,proizvela bi katastrofalne konzekvence. Firma poseduje  ime I delatnost , dok se proizvode filmovi.Koja će se  služba Vlade Vojvodine ili  Sekretarijata za kulturu starati o kopijama,negativima, dubl negativima?Katalozima, plakatima, fotografijama? Koji ce podsekretar za kulturu telekinirati filmove I stampati DVDije? Kako ce Vlada prodavati  i deliti filmska i autorska  prava?
Videli smo već sličan slučaj,kada je deo  filmske gradje uništen,a drugi deo rasturen,pa  još nije završena evidencija onoga što je preostalo, kada je Izvršno veće preuzelo arhiv Kinoteke Vojvodine,2007 g.
U prilozima  uz ovaj dopis,  su nabrojani filmovi radjeni u medjunarodnim koprodukcijama.Finansijski i tehnički ulog u igranim filmovima "Tito i ja","Kud plovi ovaj brod","Petrovaradinsko pleme","Dunavska sapunska opera","Evropa preko plota" i 39 dokumentarnih filmova iz projekta "Podeljeni Bog" - imaju producenti iz različitih zemalja Evropske unije.Procenti po pojedinim naslovima variraju - od 10% do 90%.
Prava tih suvlasnika su,takodje, ugrožena administrativnim vakuumom u koji je nezakonito stavljena Terra film.
Mi smo o ovim okolnostima obavestili Evropsku filmsku akademiju i dobili garancije da će se  ta organizacija, kod odgovarajućih institucija, založiti da materijalna i autorska prava budu zaštićena.
Smatramo da i zbog ovog aspekta ,treba hitno raspraviti sva pitanja Terra filma  A.d.,te uspostaviti  zakonita postupanja nadležnih organa.



U Novom Sadu,9.januara 2013                                          Za Terra film A.d, direktor
                                                                                                   Želimir Žilnik



>