"Upravo sam završio montažu filma NOT ALLOWED, snimljenog na
tri lokacije mobilnim telefonom u objektima Azilnog doma (dve u
Ljubljani: Vič i Kotnikova i jedna lokacija u Logatcu). Film je dug 45
minuta i moram reći da sam jako zadovoljan rezultatom - film je vitalan
na svaki način.
To je moj prvi film nakon šest godina stvaralačke pauze (ne računam dva filma koja mi je naručio i platio O. L. u 2015, jer tu je aktera i temu našao on, ja sam stvar samo tehnički sproveo u delo), nakon što su me potpuno blokirali (ne samo mene, nego i Almu: nakon što je bila primljena na Berlinale Talent Campusu - Filmski centar Slovenije nije dao saglasnost da bude njihov kandidat, na predlog Berlinala, u Sarajevu) i osećam se kao da sam ponovo rođen. Teško je opisati to zadovoljstvo ponovnog uspostavljanja stvaralačkog kontinuiteta! Ako mi bude dozvoljena mala patetika: prvi put osećam da sile mraka ne mogu pobediti stvaralaštvo. Eto, ni manje ni više. Da bi napravio tih 45 minuta filma, morao sam da obnovim celu medicinu (nakon 22 godine pauze!) i radim kao doktor u hitnoj pomoći (jako težak i stresogen posao!) a zatim i u MdM-u i čak osnujem i svoju medicinsku kompaniju (Zdravniki za azilante). Pa sad ti vidi koliki napor je bio potreban za tih 45 minuta filma. Herzog je prevlačio brod preko brda, to je odlična metafora, ali ne mislim da je ozbiljan filmmaking uopšte moguć bez sličnih prevlačenja brodova preko raznih brda. Moja brda zovu se "domobransko - partizanska država" ili ti: neokolonijalizam, ili kako god.
Šaljem sad film na 21.SFS (zadnji dan roka naravno) i potom na DokuDox u Maribor (opet zadnji dan roka) ali u suštini uopšte me ne zanima hoće li to neko prikazati ili neće jer vidim, osećam i znam da sam pregazio močvaru. Možda ću morati da završim specializaciju na Johns Hoppkinsu da bi napravio novi film, ali ništa zato."
---
Dimitar Anakiev
To je moj prvi film nakon šest godina stvaralačke pauze (ne računam dva filma koja mi je naručio i platio O. L. u 2015, jer tu je aktera i temu našao on, ja sam stvar samo tehnički sproveo u delo), nakon što su me potpuno blokirali (ne samo mene, nego i Almu: nakon što je bila primljena na Berlinale Talent Campusu - Filmski centar Slovenije nije dao saglasnost da bude njihov kandidat, na predlog Berlinala, u Sarajevu) i osećam se kao da sam ponovo rođen. Teško je opisati to zadovoljstvo ponovnog uspostavljanja stvaralačkog kontinuiteta! Ako mi bude dozvoljena mala patetika: prvi put osećam da sile mraka ne mogu pobediti stvaralaštvo. Eto, ni manje ni više. Da bi napravio tih 45 minuta filma, morao sam da obnovim celu medicinu (nakon 22 godine pauze!) i radim kao doktor u hitnoj pomoći (jako težak i stresogen posao!) a zatim i u MdM-u i čak osnujem i svoju medicinsku kompaniju (Zdravniki za azilante). Pa sad ti vidi koliki napor je bio potreban za tih 45 minuta filma. Herzog je prevlačio brod preko brda, to je odlična metafora, ali ne mislim da je ozbiljan filmmaking uopšte moguć bez sličnih prevlačenja brodova preko raznih brda. Moja brda zovu se "domobransko - partizanska država" ili ti: neokolonijalizam, ili kako god.
Šaljem sad film na 21.SFS (zadnji dan roka naravno) i potom na DokuDox u Maribor (opet zadnji dan roka) ali u suštini uopšte me ne zanima hoće li to neko prikazati ili neće jer vidim, osećam i znam da sam pregazio močvaru. Možda ću morati da završim specializaciju na Johns Hoppkinsu da bi napravio novi film, ali ništa zato."
---
Dimitar Anakiev
Posts
No comments:
Post a Comment