Na fotografiji: Tomislav Topić, direktor Mediteran film festa u Širokom Brijegu i Dimitar Anakiev na konferenciji za štampu.
Već je više od mesec dana po povratku sa 9. Festivala Mediteranskog filma u Širokom Brijegu, a fascinacija festivalom i Širokim Brijegom u zapadnoj Herzegovini kod mene još ne prolazi, a moram reći i da se je ta ljubav desila na prvi pogled. Šta je tome uzrok ? Je li to primarno zbog, za naše prilike, neobično dobro organizovonog festivala, ili je to zbog odličnog, beskompromisnog programa i poslovično prepune sale, ili je to usled metafizike kamenite pokrajine ljutog herzegovačkog krša ? Sve to zasigurno drži i doprinosi fascinaciji. Postoje medjutim druge stvari koje posebno padaju u oko.U prvom redu to da taj festival postoji zbog ljudi: gostiju ali i lokalnog življa kojima se organizator predano obraća i prenosi svoju ljubav prema filmu i svojoj sredinu. Te tri ljubavi: prema filmu, ljudima i svojem kraju zaista čine "sveto trojstvo" ovog festivala, auru koja nikog ne može ostaviti ravnodušnim. To je poseban kvalitet i svojstvo filmskog festivala u Širokom Brijegu zbog kojeg katalonski filmadžija Oscar Perez, a verujem i mnogi drugi, žele da dolaze ponovo. Iako su tragovi istorijskih frustracija u Širokom Brijegu vidljivi poznavaocu balkanskih prilika takoreći na svakom koraku i čak je Nato, jedna vojna alijansa, suorganizator - filmski festival, Široki Brijeg i njegovi ljudi odišu toplinom i srdačnošću koja se retko gde može sresti. Razmišljam, nije li baš traumatična istorija i poslovično materijalno siromaštvo ovih ljudi koji žive usred kamena iznedrilo tu ljubav prema filmu i potrebu za svojim filmskim festivalom ? Da li se u kontrastnom spoju kamene pokrajine, istorijskih muka i filmskih snova stvorila opojna legura ? Ali, šta god bilo, pa čak i da je festival "samo" plod zanesenosti i vizije jedne grupe mladih i sposobnih ljudi Mediteran Film festival u Širokom je privilegovan doživljaj za svakog filmadžiju i ljubitelja filma koga se dotakne. Kao takav šalje poruku svima nama na ovim olujnim prostorima: od muka ne treba bežati već ih treba ljubavlju ( i filmom ) oplemenjivati.
Dimitar Anakiev
Posts
No comments:
Post a Comment